"Nije tačna tvrdnja gradskog urbaniste Marka Stojčića, koji je pokušao da objasni građanima okupljenim na protestu, da postoji sloj zemljišta na nasipu koji može da se kopa zarad provlačenja instalacija“, kaže za Danas doktor biotehničkih nauka sa Šumarskog fakulteta Aleksandar Anđelković, predsednik resornog Odbora za zaštitu životne sredine Narodne stranke.

"Nasuti objekti koji se koriste kao barijera za akumuliranje vode ili odbranu od velikih voda ne smeju se prokopavati jer su sagrađeni po specifičnim pravilima. Za gradnju se najčešće koriste materijali kojih ima u blizini, glinovito-peskovita zemlja, sa najmanje 30 odsto sadržaja gline. Svi nasipi se kod nas grade sabijanjem zemlje sloj po sloj, po standardizovanom principu, dok ne postanu nepropusni za vodu.“

Anđelković objašnjava i da  "onog momenta kada raskopate nasip, makar i metar širine, poremetili ste te uslove i ako samo zakopate, misleći da ste vratili u prvobitno stanje, vi pravite put za vodu. Kada voda jednom probije u središte nasipa, on se bukvalno rastapa, kao kocka šećera u čaju. Vrlo brzo postaje žitka masa koju voda raznese na nekoliko desetina metara pod hidrostatičkim pritiscima koji su veliki u momentima poplava i tu više nema nikakve intervencije, ne možete da preduzmete gotovo ništa“.

On dodaje da nasipe od vode čuva i niska vegetacija, travni pokrivač po kosinama.

Zato "ako se poremeti zbijenost i još uništi pokrivač od trave, vi ste oslabili nasip. Jasno je da ta vegetacija ne može da se uspostavi za kratko vreme i da se korenov sistem toliko uveže da opet učvrsti taj materijal, da ga štiti, a nećete postići tu zbijenost zemljišta koja se radi mašinama koje se koriste prilikom gradnje nasipa.“

"Zato ono što je urbanista Stojčić pokušao da objasni, da je nasip zapravo u središnjem delu onoga što mi vidimo, da postoji sloj od metar i dvadeset koji sme da se kopa, nije tačno. Najpre zbog vegetacionog pokrivača, ta mogućnost ne postoji“, objašnjava Anđelković.

S.Ć./Danas

 

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com