“U vrednosnim istraživanjima građana Srbije od 2000. nadalje pokazalo se da tradicionalne ustanove poput vojske ili verskih zajednica imaju 2,5 do 3,5 puta veću podršku od ustanova bitnih za liberalnu demokratiju kao što su mediji ili udruženja građana. Kada se ova serija prevede na liberalno-konzervativnu osu, dobija se relativno stabilna podela na otprilike 25-30 odsto stanovništva Srbije koje je liberalno prema 70-75 odsto koje je konzervativno”, kaže na početku razgovora za “Vreme” Slobodan G. Marković, istoričar i profesor na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu. “To je osnovna vrednosna osa podele u Srbiji, a deoba na političku levicu i desnicu više je stvar zapadnoevropske političke istorije.”

Izbori su pokazali tri Srbije među biračima koji su glasali: liberalnu (oko 20 odsto), populističko-konzervativnu (oko 50 odsto), i ultrakonzervativnu oko 25 odsto. Ovde sam glasače SPS-a podelio na pola između poslednje dve skupine. Jasno je da tzv. “evropska Srbija”, da bi imala većinu, mora da se oslanja na podršku i iz populističko-konzervativne polovine. Pri tome sve tri Srbije su hibridne odnosno sadrže pomalo i elemente druge dve. Najtipičnija je vladajuća stranka koja kao deo političke porodice narodnih partija treba da pripada prvoj grupi, u ispoljavanju uglavnom pripada drugoj, a, po potrebi, otvoreno sarađuje sa trećom. Rat u Ukrajini prelio je oko 6-7 odsto ukupnog procenta onih koji glasaju iz populističko-konzervativne u ultra-konzervativnu grupaciju tako da je došlo do pomeranja koja nisu radikalna, ali su relevantna.

 

Pročitajte ceo tekst sa Slobodanom G. Markovićem u nedeljniku "Vreme“ od četvrtka (21.  aprila)

Pretplatite se na digitalno izdanje

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com