Sedamdeset godina na tronu stavlja Elizabetu II (Elizabeta Aleksandra Meri Vindzor) na drugo mesto po dugovečnosti “vladavine” u svetu. “Vladavine” pod navodnicima jer se toliko toga promenilo od XVII i XVIII veka kada je šampion na tronu, francuski kralj Luj XIV (72 godine i 112 dana) kao monarh zaista bio suveren u vladavini, dok je Elizabeta II bila kraljica u vreme kada je Velika Britanija kao ustavna monarhija ulogu šefa države svela na protokol, tradiciju i simbol jedinstva zemlje. Uzgred, svoju slavnu praprabaku, kraljicu Viktoriju, Elizabeta II je po stažu na tronu pretekla još 2015. godine.

Ustavna monarhija – šta to zapravo znači u državi u kojoj ne postoji pisani Ustav kakav je poznat u skoro svim zemljama sveta? U deset godina koliko sam živeo u Britaniji, stotinu puta sam se pitao kako je uopšte moguće da se svako malo, u parlamentu, u medijima ili na ulici raspravlja o “ustavnim pitanjima”, kada Britanci zapravo nemaju ukoričeni ustav? Pisanih tragova o tome kako država treba da bude uređena, koja su prava i ograničenja Parlamenta, monarha, šta je zajamčeno a šta proizvoljno ima koliko vam duša želi, ali raštrkano na sve strane. Jedan je deo u odlukama Parlamenta, a drugi – teško shvatljiv nama koji živimo u području gde je pravni sistem zasnovan na rimskom pravu a ne anglosaksonskom pravu presedana – nalazi se u raznim sudskim presudama koje ukazuju na to kako sistem treba da funkcioniše kao i u “opšteprihvaćenom” razumevanju kako taj sistem dejstvuje (ustavne konvencije)…

Sumnjam da u vascelom dunjaluku postoji neko ko se toliko dugo pripremao za svoje buduće radno mesto kao što je to Čarls Filip Artur Džordž, do skora Princ od Velsa a od pre neki dan kralj Čarls III. Od rođenja predodređen da jednog lepog dana bude krunisan, za posao se spremao još od kolevke, pune 73 godine…

 

Pročitajte ceo tekst Nenada Šebeka u nedeljniku "Vreme“ od četvrtka (15. septembra)

Pretplatite se na digitalno izdanje

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com