Kada se oduzmu diplomatske učtivosti i bezbroj puta ponovljene priče o dobrim ekonomskim odnosima i koliko je Nemačka važan srpski partner, suština poruke kancelara Nemačke Olafa Šolca u Beogradu je bila: Srbija da prizna nezavisnost Kosova i Metohije i da uvede sankcije Rusiji. A šta ako to ne uradi? O tome nije bilo reči.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je na zajedničkoj konferenciji za novinare rekao da je Šolc uvođenje sankcija Rusiji tražio "oštro, decidno“ i "juče“.

Elaborirao je Vučić o specifičnosti srpskog položaja i što se Kosova tiče i "vekovnog prijateljstva“ sa Rusijom i energetskoj zavisnosti Srbije od ruskih energenata.

Usput je predsednik Srbije više puta ponovio da Srbija "veruje Šolcu“, veruje u Šolca, i da će Nemačka da pomogne Srbiji da prebrodi krizu u kojoj se nalazi, i u kakvoj će tek biti, te da je Šolc čovek od reči i da će zaista nastojati da se ubraza evropska inegracija zemalja regiona.

Posle uvodnih izlaganja Vučić se čak i našalio i nasmejao sopstvenoj šali, rekao je da obojica posle idu za Solun na skup o regionalnoj saradnji i da tamo svi samo čekaju njega, Vučića, a ne kancelara. Pa je rekao da će i tamo mali opet da slušaju šta im pričaju "veliki“ lideri.

Najčešća reč koju je Vučić ovom prilikom koristio – 3 ili 4 puta – je "mali“ – u smislu "mi mali, vi veliki“, mala Srbija, velika Nemačka, veliki svet.

Zahtev da se prizna Kosovo

Rekao je Vučić i da je danas prvi put čuo da jedna evropska zemlja traži "međusobno priznanje“ Srbije i Kosova, to jest da Srbija prizna Kosovo, da je iznenađen, jer da je to do sada bio samo stav Amerike.

Šolc je na to rekao da je on samo izgovorio ono što je očigedno, jer da sveobuhvatni sporazum o normalizaciji odnosa Kosova i Srbije upravo to znači, što je, to Šolc nije rekao, zaista svima od početka bilo jasno, samo ko je hteo da razume.

Vučić je još govorio da Srbija mora da podstakne proces demokratizacije, a Šolc je insistirao na vladavini prava i borbi protiv korupcije.

Govorio je Šolc i o "staršnom“ ratu u Ukrajini, o ruskoj agresiji, ruskom uništavanju, a Vučić o srpskoj "principijelnosti i doslednosti“ u osudi povrede teritorijalnog integriteta Ukrajine i održao lekcju o NATO-agresiji i sankcijama koje su uvođene Srbiji, što je uporedio sa agresijom Rusije na Ukrajinu, ali nije koristio izraz "agresija".

Rekao je Šolc i da će sankcije protiv Rusije ostati i kada se više ne bude pucalo u Ukrajini, jer Rusiji ne sme da se dozvoli da "diktira mir“, što bi trebalo da znači da će ovaj vid borbe protiv Rusije ostati sve dok Moskva ne odustane od okupacije jednog dela ukrajinske teritorije, što se iz današnje perspektive čini kao da će trajati zauvek.

Na pitanje novinarke nemačkog "Špigela“ o uslovu "ili EU ili Kosovo“ Vučić je odbrusio da mi, on, ne reaguje na pritiske i pretnje, da se grize za jezik da ne kaže nešto što bi bilo štetno za Srbiju, a nema veze ako je štetno po njega, i sve u tom tonu, pa je čak rekao i ono svoje "vi radite svoj posao (pretite i ucenjujte) a mi ćemo da radimo svoj“, te da je Nemačka "velika i moćna“, a Srbija mala – samo što nije dodao "ali ponosita“, te da šta god da se bude desilo da može samo da "boli“ Srbe, a ne one "velike".

Sve u svemu: Šolc je bio u Beogradu, rekao što svi već znaju i otišao na večeru sa Micotakisom u Solunu.

Niko nije postavio pitanje zašto Šolca nije dočekala i sa njim razgovarala predsednica, makar tehničke, Vlade Republike Srbije Ana Brnbić kao što to Ustav i protokol nalažu, nego predsednik države koji za to nema ovlašćenja.

A.I.

 

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com