Udruženje baletskih umetnika Srbije (UBUS) obeležava današnji Svetski dan igre poslanicom izabranog domaćeg umetnika ili poslenika iz sfere umetničke igre. Ove godine to je Sonja Vukićević, balerina, koreografkinja i rediteljka.

“Simbioza svih umetnosti i filozofije to je igra, to je balet. Arhitektura tela, poezija izvođenja, drama duše koja bez ijedne izgovorene reči oživljava veliku svetsku književnost. Balet – igra ulazi u biće kompozitora koji ga prevodi putem pokreta gledaocu ili publici. Balet – igra i likovna umetnost su jedine koje svakom pojedincu daju slobodu u tumačenju. Balet – igra je umetnost koja vaja tela i stvara besprekorne skulpture za sva vremena. Balet – igra dodiruje kosmos, on je večni ples zvezda. Kosmos je beskonačan. Igra je beskonačna.”

Nekako baš pred Svetski dan igre u beogradskom "Bitef teatru“ premijerno je odigrana plesna predstava Želja da se napravi čvrsta istorija završiće se neuspehom koja oslikava današnju ovdašnju plesnu scenu. Producent predstave je Stanica Servis za savremeni ples.

U nastojanju da napravi istoriju ovdašnjeg plesa, autor predstave Igor Koruga, otkrio je da informacije ili ne postoje ili su gotovo nedostupne raštrkane po raznim pozorištima i institucijama, jer ne postoji arhiv o domaćem savremenom plesu. Zato je priču o istoriji savremenog plesa predstavio iskustvom šest umetnika "koji su se tokom poslednjih 50 godina pojavljivali ili nestajali od perioda do perioda, u odnosu na različite društvene i političke okolnosti“.

To su koreografi/reditelji/plesači/izvođači lokalne nezavisne plesne scene: Nela Antonović, Anđelija Todorović, Jelena Jović, Tatjana Pajović, Boris Čakširan, i Sanja Krsmanović Tasić.

"Ples je danas i dalje jedna veoma marginalizovana umetnička oblast, i dalje nema dovoljno vidljivu javnu institucionalnu prepoznatljivost i podršku, u smislu finansijske podrške od javnih institucija, ples je na dnu lestvice, i možda je u tom smislu na goroj poziciji nego pre 40 godina, kada su igrači ipak mogli profesionalno da rade, da predstave realizuju, da imaju profesionalni tok koji je imao stabilniji kontinuitet nego što je to danas. Danas je to više: ima pa nema, malo može, malo ne može, ocenjuje Igor Koruga.

Umetnica i jedna od izvođača u ovoj predstavi, Nela Antonović, rekla je da je najstarija u ovoj grupi.

"Pedeset godina tačno radim u ovoj oblasti plesa, i mogu da kažem da bez obzira na političke, društvene, socijalne i druge kulturne promene – niko od nas nije prestao da radi. Ovo sad što se dešava je stvarno teško, vidim da je mnogo teže mladim umetnicima iz plesa da se iskažu. Više ih je, a sve je manje novca koji se odvaja za ovu oblast, dolazimo u situaciju da ljudi dosta rade i ne mogu da urade, jer treba preživeti, to su samostalni umetnici koji od svog rada zarađuju i opstaju, a suština je da se ova oblast umetnosti ne prepoznaje, a sagledavam taj problem koji je sve veći i veći iz godine u godinu“, rekla je Nela Antonović.

S.Ć./N1

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com