"Imajući u vidu visok nivo deviznih rezervi, činjenicu da juan ulazi u valutnu strukturu spoljnog duga Srbije, kao i internacionalizaciju juana i njegov sve veći značaj u globalnim plaćanjima i na međunarodnom finansijskom tržištu, Narodna banka Srbije je kao jednu od opcija za proširivanje investicionog univerzuma razmatrala ulaganje dela deviznih rezervi u aktivu denominovanu u juanima", saopštili su u Narodnoj banci Srbije.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić tu mogućnost najavio je 18. oktobra u Pekingu na međunarodnom ekonomskom forumu "Pojas i put".

"Od januara 2015. godine kineski juan je na spisku naših valuta za međunarodno tržište i NBS razmišlja da uključi kinesku valutu u svoje devizne rezerve", izjavio je u sredu Vučić.

Pročitajte još Sporazum sa Kinom: Kakva je korist za Srbiju?

Dodao je da je Kina drugi najveći spoljnotrgovinski partner Srbije i da je trgovinska razmena dve zemlje u proteklih 10 godina porastala 185 puta.

NBS je za N1 navela da odluka o tome još nije doneta.

"Narodna banka Srbije je u procesu obezbeđenja neophodnih preduslova, odnosno, infrastrukture, za uključenje na kinesko tržište obveznica, a konkretne odluke o ulaganju određenog dela deviznih rezervi u finansijske instrumente denominovane u juanima će, kao i u svim drugim slučajevima, donositi uz pažljivo razmatranje i analizu svih neophodnih faktora", precizirali su iz NBS.

Centralna srpska banka istakla je da je kineski juan peta najtrgovanija međunarodna valuta na globalnom finansijskom tržištu, takođe peta najčešće korišćena valuta u globalnim plaćanjima, kao i šesta valuta po učešću u globalnim deviznim rezervama.

"To je rezultat sistematičnog podsticanja upotrebe kineskog juana kao valute plaćanja i trgovanja od strane kineske države, a u cilju podrške njegovoj internacionalizaciji, što je dovelo i do toga da se u oktobru 2016. juan našao među valutama koje čine korpu valuta Specijalnih prava vučenja (SPV) Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), a to učešće je prošlogodišnjom revizijom dodatno uvećano", dodaju u NBS.

"Navedenim dokumentima definisano je da se valutna struktura deviznih rezervi određuje u skladu sa valutnom strukturom spoljnog duga Srbije, što je praksa mnogih centralnih banaka. Time se u najvećoj meri obezbeđuje takozvani’‘prirodni hedžing’ – zaštita od valutnog rizika", precizirala je NBS.

Narodna banka Srbije je, navode u toj instituciji, u prethodnom periodu aktivno pratila kinesko finansijsko tržište i analizirala mogućnosti investiranja na tom tržištu.

M.J./RSE

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com