Pre dve sedmice su ljudi u Regulatornom telu za elektronske medije (REM) imali hitan posao. Tog petka (3. decembar) valjalo je brzo pripremiti nesvakidašnju dozvolu za emitovanje – za ruski državni medij RT, i to njihov kanal na nemačkom jeziku.

Kako kažu izvori "Vremena", naređenje je došlo direktno od prve žene REM-a Olivere Zekić. Vratolomnom brzinom i bez mnogo papirologije stvar je pripremljena. Televizija ranije poznata kao Russia Today dozvolu je dobila na sednici Saveta REM-a već narednog ponedeljka (6. decembar), premda u objavljenom izveštaju sa sednice ta tačka dnevnog reda ne postoji.

Malu misteriju je razrešila članica Saveta REM Judita Popović. Ona je za portal "Cenzolovka“ rekla da je tačka naknadno uvrštena u dnevni red, te da je ona bila protiv dodele licence, ali je osmoro ostalih kolega bilo za.

Prema njenim rečima, iz dokumentacije se vidi da je u pitanju ruski medij sa sedištem u Rusiji, pa Judita Popović izdavanje licence smatra kršenjem zakona.

Zakon o elektronskim medijima, doduše, nudi brojne opcije da se neki medij smatra "nadležnošću Republike Srbije", ali do zaključenja ovog teksta nije pojašnjeno po kojem osnovu kanal RT DE (na nemačkom) uopšte može biti stvar Srbije.

Na sajtu REM-a se u međuvremenu navode podaci o izdatoj dozvoli za TV Novosti, kojoj pripada RT, ruskom državnom servisu sa sedištem na adresi Borovaja 3 u Moskvi. Licenca za kanal RT na nemačkom izdata je na period od osam godina, sve do 6. decembra 2029. godine.

I tu stvari postaju pikantne. Jer, Srbija je ušla u nadvlačenje konopca velikih sila Nemačke i Rusije, između kojih se napetost ovih dana može seći nožem. U igri su cene gasa, sankcije, politička ubistva, ali i višegodišnji pokušaji Moskve da svoje državne medije plasira na nemačko tržište.

Brzina kojom je doneta odluka REM-a odgovara najavi RT DE da će konačno krenuti sa linearnom televizijom – dakle neprestanim programom od 24 sata – od četvrtka (16. decembar). Na kraju je tako i bilo, premda kanal uživo može da se prati samo na portalu RT DE i putem satelita.

RT DE se poziva na dozvolu iz Srbije i Evropsku konvenciju o prekograničnim televizijama. Prema njoj, srpska licenca za neki televizijski program bi trebalo da važi i u drugim evropskim zemljama, isto kao što bi licenca izdata u Nemačkoj trebalo da važi u Srbiji. Rusija, međutim, tu konvenciju nije ratifikovala.

"Srbija se namestila kao zgodan partner za zaobilaženje nemačkih propisa", piše Cenzolovka.

RT DE, koji još od 2014. ima portal na nemačkom, od nemačkih regulatora nije ni tražio dozvolu jer je, kako se procenjuje, ne bi dobio. Letos su pokušali preko Luksemburga, ali su im tamo odvratili da pokušaju u Nemačkoj, kad već u Berlinu imaju sedište i redakciju.

Medijski zavod Berlin-Brandenburg, koji bi kao regulator trebalo da je nadležan, saopštio je da, prema preliminarnoj proceni, srpska licenca za emitovanje na koju se poziva RT DE "ne predstavlja dovoljan osnov za emitovanje programa u Nemačkoj“. Kako je pojašnjeno, RT DE ima sedište u Berlinu, pa bi odluku o licenci trebalo tamo i doneti.

Vodeći nemački tabloid "Bild“ prenosi saznanja da bi nadležni mogli da traže sudsku zabranu emitovanja RT DE. "Bild“ ocenjuje da je taj kanal u četvrtak krenuo sa emitovanjem "očekivane propagande".

Platforma Jutjub, koja pripada američkom koncernu Gugl, obrisala je Jutjub-kanal nove ruske televizije samo nekoliko sati nakon što je i tamo krenulo emitovanje uživo.

Kako je pojasnio portparol Jutjuba, RT na nemačkom od septembra ima zabranu da rukovodi kanalima na najpopularnijoj video-platformi sveta. Tada je jedan od kanala RT DE privremeno blokiran zbog "kršenja smernica", to jest, "širenja laži o pandemiji“. Kada je RT DE nastavila da postavlja sadržaje na jedan drugi kanal, trajno su udaljeni sa platforme.

Portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova je napisala da je upravo davala intervju za RT DE kada se, zbog blokade, prekinuo prenos na Jutjubu. "Ali ništa drugo nismo ni očekivali“, dodala je ona.

Glavna urednica RT Margarita Simonjan je izjavila da ta televizija nigde na svetu nije doživela toliko "otpora i neprijateljstva" kao u Nemačkoj. "Istovremeno se nemačka javnost pokazala veoma otvorenom", rekla je ona.

Sa druge strane, poslanik nemačkih Liberala Tomas Haker – čija je stranka deo nove vladajuće koalicije – reagovao je oštro: "Sa pravom su Medijski zavod i Jutjub odmah spustili roletne ovom piratskom kanalu neprijatelja demokratije."

Nemačka je prethodnih dana proterala dvojicu ruskih diplomata nakon što je sud u Berlinu na doživotni zatvor osudio jednog Rusa zbog ubistva Čečena sa gruzijskim državljanstvom. Zločin se pre dve godine odigrao u nemačkom glavnom gradu, u parku Tirgarten. Sud je ocenio da je ubistvo akt ruske države, osveta tom Čečenu koji je početkom veka bio u paravojnim formacijama koje su se borile protiv ruske vojske.

Rusija je najavila odgovor na proterivanje diplomata, ali i saopštila da stvar ne treba da ugrozi odnose sa novom vladom socijaldemokratskog kancelara Olafa Šolca.

U toj vladi je pak šefica diplomatije Analena Berbok iz stranke Zelenih, koja odranije zagovara oštrije sankcije protiv Rusije zbog dešavanja u Ukrajini. Berbok je prošlog vikenda ponovila da se protivi puštanju u rad rusko-nemačkog gasovoda Severni tok 2.

Izjava je došla u osetljivom trenutku, dok cene gasa dostižu vrtoglave visine, a Nemcima se računi za grejanje uvećavaju za četvrtinu. Tržišta su na reči Analene Berbok reagovala novim poskupljenjima.

Mnogi stručnjaci za energetiku veruju da je Rusija veštački doprinela rastu cena u Evropi, pokušavajući da izvrši pritisak kako bi se novi gasovod konačno pustio u rad.

I tu se, kod gasa, u igru vraća Srbija. Naime, nedavno je predsednik Aleksandar Vučić iz Sočija doneo povoljnu cenu gasa od 270 dolara za hiljadu kubnih metara, barem za narednih šest meseci. Kako tvrde izvori "Vremena" upućeni u dešavanja u REM-u, Vučić je doneo i "molbu“ Vladimira Putina da RT DE dobije licencu u Srbiji.

To bi Srbiju moglo dublje da uvuče u borbu slonova u kojoj obično najviše nagrabuse mali igrači koji im se petljaju oko nogu.

 

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com