Ovaj podatak izneo je programski direktor Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI) Mirko Popović na tribini "Ljudska prava i životna sredina".

Uz sve to, broj divljih deponija se u poslednjoj deceniji gotovo nije promenio, kao ni stanje reka i sveukupno ekološke situacije.

Da je Srbija među najzagađenijim zemljama ili da je neki grad iz Srbije među najzagađenijim gradovima u svetu, više gotovo da nikoga ne iznenađuje. Ali pitanje je da institucije ili država u celosti nešto preduzimaju po tom pitanju.

Zdrava životna sredina nije samo ekološko pitanje. Ustav Republike Srbije garantuje da svako ima pravo na zdravu životnu sredinu i na blagovremeno i potpuno obaveštavanje o njenom stanju.

Emisije o ekologiji puštati pred dnevnik

Popović kaže da je situacija u Srbiji do te mere loša da bi pre centralnog dnevnika u 19.30 trebalo da idu specijalizovane emisije o ekologiji, a da vremenska prognoza osim uobičajenih podataka treba da pruži i informacije o trenutnom stanju ekoloških parametara.

Prema njegovom mišljenju, stepen zagađenja životne sredine sa kojim se suočavaju građani Srbije predstavlja i drastično kršenje ljudskih prava.

“Postoji kod nas uvrežen stav da administracija služi tome da pomogne privredi da se nekako snađe u tom teškom procesu evrointegracija i da lakše nosi teret usklađivanja sa standardima i visokim zahtevima zaštite životne sredine EU. Tolerisanja u pogledu zagađivanja i tolerisanja ugrožavanja prava ljudi ne može biti. Jedino što možemo da prihvatimo jeste nulta tolerancija za zagađivače”, rekao je Popović.

Žrtvovani gradovi

Pozivajući se na ocenu specijalnog izvestioca UN za zaštitu prava na životnu sredinu Dejvida Bojda da na planeti postoje žrtvovane zone, to jest izuzetno kontaminirana područja, predstavnik RERI-ja je kao primer naveo situaciju u Valjevu gde su građani više od 10 godina izloženi velikom zagađenju, pri čemu je, ugroženo i pravo na pristup informacijama i na informisanje o životnoj sredini.

“Drastično i poražavajuće iskustvo smo u prethodnih nekoliko meseci doživeli u Valjevu gde smo zaključili da uprava u gradu Valjevu nema kapcitet da pruži ni ostvarenje tog elementarnog prava na pristup informacijama. Dakle oni nisu u stanju da omoguće ni pristup bazičnim informacijama”, rekao je Popović.

Koliko je upravo u ovom gradu stanje alarmantno pokazuje udruženju “IRevolucija”. Prema njihovim podacima da ako bi se samo rešio problem korišćenja loših energenata u fabrici "Krušik", ukupno areozagašnje bilo bi manje između 20 i  25 odsto.

Ekološki aktivisti na udaru vlasti

Po rečima Milene Vasić iz YUKOM-a, ova organizacija u poslednje tri godine vodi evidenciju o ugrožavanju aktivista. Pored onih koji se bave ljudskim pravima, u tom periodu odjednom je počeo da se pojavljuje i veliki broj ekoloških aktivista koji su na udaru vlasti.

“Organizacije koje se bave problematikom životne sredine su samo u toku 2021. godine bile suočene sa prekomernom upotrebom sile, fizičkim napadima, privođenjima, nečovečnim i ponižavajućim postupanjima, torturom, pritvorima, prekršajnim postupcima, zlonamernim tužbama, i izuzetno negatovnim kampanjama u medijima i na društvenim mrežama”, kaže Vasić.

Kako navodi, ekološki aktivisti konstantno moraju da brane svoje pravo da brane životnu sredinu.

B.G./Glas Amerike

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com