Neposredno pre 13. marta u ponoć, pre isteka roka kandidature za predsedničke i parlamentarne izbore, novinar Srđan Škoro koji je najavljivan kao predsednički kandidat pokreta "Da se struka pita“, odustao je od kandidature.

Razlog – nije uspeo da sakupi dovoljno novca za kampanju.

"Politika u Srbiji je sport za bogate, ja sam čovek s Biroa za nezaposlene gde ću i ostati i posle ovih izbora“, rekao je i dodao da nije želeo da pristane da bude "deo nekih kombinacija i kalkulacija na opozicionoj sceni“ koje bi ga "ukaljale i uvaljale u blato koje gledamo svaki dan.“

Najavio je da će narednih dana otkriti detalje o svemu što se dešavalo od momenta kad je najavljeno da će se kandidovati za predsednika do danas. Iako je znao "da političku scenu većinom čine ljudi koji žive od nedostatka dokaza“ ali je ipak iznenađen da su "svi na istom zadatku“.

"Pogrešno sam verovao da lična hrabrost, čestit stav i jedna zdrava priča mogu da pokrenu građane u Srbiji, posebno one koji su nezadovoljni istom političkom ponudom poslednjih 30 godina. Kasno sam shvatio da u Srbiji politički džuboks nikad nije izašao iz mode", ocenio je Škoro.

Po njemu, oni čije su parole da Srbija nije na prodaju "moraju znati da je upravo sve suprotno“  zato što je "u Srbiji bukvalno sve na prodaju, pa čak i glasovi, potpisi, a najviše ljudi. Ogromna količina licemerja i hronični nedostatak karaktera.“

Smatra da će na ovim izborima najveći gubitnik biti narod zato što ponovo neće imati adekvatne predstavnike a još manje vlast koja mu je potrebna, ali je bez obzira pozvao sve građane da izađu na glasanje. On sam, pružiće podršku opoziciji onoliko koliko ju je od nje dobio.

Sudeći po izjavi da "Aleksandar Vučić zajedno sa svojim dublerima, kaskaderima i statistima iz opozicije konačno može da odahne“, Škoro je očekivao dobar plasman na predsedničkim izborima.

Srđan Škoro (1963, Beograd), magistar istorije, radni vek proveo je u novinarstvu. Početkom devedesetih bio je urednik i voditelj tada najslušanije radio emisije "Radio Politika“. Bio je dugogodišnji novinar "Večernjih novosti“.

Kritika pojedinih ministara i "kaljanje ugleda“ novoformirane Vlade na RTS-u 2014. godine koštali su ga novinarskog posla, bez obrazloženja je smenjen sa mesta šefa deska, da bi kasnije bio prebačen u dnevni sportski list "Sport“, potom u reviju za kućne ljubimce "Zov“.

Prvi put u politiku ulazi sa Pokretom slobodnih građana (PSG). Bio je član Predsedništva, a mnogi su ga tada videli kao portparola Pokreta. Provladinim medijima postao je mio nakon što je u otvorenom pismu opširno obrazložio razloge ostavke u PSG-u i iznosio prljav veš o netransparentnom finansiranju i dominaciji bračnog para Janković. Govorio je tada da su jedni "Sloba i Mira bili sasvim dovoljni Srbiji“. Predsedničku kandidaturu sam je najavio sredinom decembra kako bi "čestiti i obespravljeni ljudi“ imali za koga da glasaju. "Ja mislim da to mogu da dobijem, da tu trku mogu da istrčim“, rekao je tada Škoro.

Borba protiv korupcije i partijskog zapošljavanja bili su na listi njegovih prioriteta u, kako je najavio, skromnoj kampanji. Kao svoju prednost navodio je da nije "čovek na platnom spisku ni Vučića ni Đilasa“. Srbiju danas je opisao kao "okupiranu zemlju“ u kojoj "pravila određuju Vučić i Evropska unija“. Zalagao se da zemlju vode stručni i kompetentni ljudi bez afera jer je samo oni mogu "izvući iz blata“.

Govorio je da Kosovo ne smatra nezavisnom državom, već teritorijom koja mora biti deo ili Srbije ili Albanije. Za njega su Briselski ili Vašingtonski sporazumi "činovi izdaje“, a Srebrenica "stravičan zločin i velika sramota“, ali ne i genocid.

Iz pokreta "Da se struka pita“ niko se nije oglasio povodom ove odluke Srđana Škora.

S.Ć. / Beta

 

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com