Koliko su ozbljine pretnje sankcijam koje stižu nakon oružanog napda u selu Banjska na Kosovu? Nakon nekoliko oštrih izajva koje su došle od zapadnih zvaničnika i evroparlamentaraca, stigla je i jedna za nijansu blaža.

Stav da protiv Srbije treba da budu preduzete mere izneli su premijeri Hrvatske i Albanije, Andrej Plenković i Edi Rama.

O merama su govorile i Sjedinjene Američke Države. Bar tako tvrdi predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je izjavio da mu je u telefonskom razgovoru takvu mogućnost spomenuo američki državni sekretar Entoni Blinken

Prvo činjenice, Srbija da sarađuje

Poslanik Evropskog parlamenta Klemen Grošelj izjavio je da se može govoriti o sankcijama Srbiji kada se utvrdi šta se dogodilo u Banjskoj, na severu Kosova.

"Kada znamo šta se dešavalo može se govoriti o sankcijama", rekao je Grošelj za N1.

On je rekao da ako budu uvođene sankcije biće reč o političkim i drugim sankcijama prema odgovornima za zbivanja na Kosovu, a ne generalno prema Srbiji.

Portparol Evropske unije Peter Stano izjavio je da EU u vezi sa sukobom u Banjskoj od Srbije očekuje ne samo punu, nego i bezuslovnu saradnju i istakao da istraga o tom događaju mora uskoro da bude okončana kako bi se stvorila jasna slika šta se i zbog čega dogodilo, ko je učestvovao u sukobu, a ko ga je orkestrirao.

Od Srbije ne očekujemo samo punu nego i bezuslovnu saradnju. Ako ima volje postoji i način i ne treba se skrivati iza formalnosti oko priznavanja nezavisnosti. Ima mnogo načina dovoljno načina kako možete da podelite svoja saznanja, da sarađujete i doprinesete punoj istrazi", poručio je Stano.

Mere su spremne

Izvestiteljka Evropskog parlamenta za Kosovo i poslanica Zelenih Viola fon Kramon izjavila je da je za Srbiju pripremljen paket mera kao "odgovor na teroristički napad 24. septembra u Banjskoj".

"Ne bih ih nazvala sankcijama, jer ih mora odobriti Savet, ali govorimo o političkim i finansijskim merama, koje će naravno naneti štetu Vladi Srbije“, rekla je Fon Kramon.

Ona je poručila da predsednik Srbije Aleksandar Vučić treba da sarađuje i obezbedi odgovarajuću istragu o događaju 24. septembra.

"Vučić kontroliše mnoge stvari koje se dešavaju u Srbiji. Teško je pomisliti da nije bio svestan šta se dešava oko nabavke naoružanja, niti organizacije agresorske grupe“, rekla je ona.

Priština ponavlja: Kaznite Srbiju

Zvaničnci iz Prištine više puta su ponovili da traže i očekuju da Srbija bude kažnjena zbog događaja u selu Banjska.

U intervjuu za crnogorsku "Pobjedu“, kosovski premijer Aljbin Kurti ponovo je optužio Srbiju da je direktno umešana u događaje u Banjskoj i istakao da Beograd za to mora biti međunarodno sankcionisan.

"Ponoviću da dokazi prikupljeni tokom sprovedenih istraga pokazuju direktnu umešanost državnih institucija Srbije u ovaj akt agresije na Republiku Kosovo“, rekao je Kurti.

Među onima koji su rekli da bi podržali sankcije Srbiji je i specijalni predstavnik Evropske unije za dijalog Srbije i Kosova Miroslav Lajčak.

Lajčak je rekao da u sadašnjim okolnostima nije u redu da Kosovo bude pod negativnim merama EU, te da su jedna od mogućnosti vezane i za sankcije (Srbiji), koje bi on podržao.

Može li se EU usaglasiti

Kako je poslanik Evropskog parlamenta Klemen Grošelj objasnio, da bi se sankcije uvele moraju se usaglasiti sve zemlje Evropske unije i da je pitanje kako će glasati mađarski premijer Viktor Orban.

On je dodao da bi na prvom nivou sankcije mogle da budu smanjenje diplomatskih odnosa, a potom i finansijske sankcije koje se odnose na ljude koji su uključeni u zbivanja.

"Pre svega će ići u smeru sankcionisanja počinilaca", rekao je Grošelj.

Ako će se budući sled događaja proceniivati prema izjavam Orbana, do sankcija Srbiji neće doći.

Premijer Mađarske rekao je da je nemoguće uvesti sankcije Srbiji i da je zahtev Prištine "smešan“.

Prema njegovom mišljenju, Srbi već dve godine trpe provokacije i Kosovo ne bi smelo da provocira Srbije.

"Bez Srbije nema stabilnosti na Balkanu. Ja zagovaram pomoć Srbiji da stabilizuje region“, poručio je Orban.

Realne političke mere

Vladimir Međak, iz beogradske nevladine organizacije Evropski pokret u Srbiji, ocenio je za Radio Slobodna Evropa da ga uvođenje mera protiv Srbije ne bi iznenadilo.

"U ovom trenutku u EU imate proces razgovora o sledećem talasu proširenja, a o Srbiji se govori u kontekstu sankcija. To govori koliko (Srbija) ide u pogrešnom smeru", kaže on.

Ipak, Međak ne očekuje sankcije prema Srbiji u vidu ograničenja putovanja i trgovine, već isključivo "političke mere", slične onim koje su uvedene Kosovu.

"Takav tip mera je moguć i jednostavan da se uvede. To su mere koje ne moraju da naprave štetu, osim političku. Na primer, obustava sastanaka zvaničnika", navodi on.

B.G./FoNet/Slobodna Evropa

 

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com