Pedeseti FEST otvoriće 25. februara film Stefana Arsenijevića Strahinja Banović koji je do sada učestvovao na 20 festivala, a na filmskom festivalu u Karlovim Varima osvojio pet nagrada uključujući i Kristalni globus za najbolji film.

Kao i narodna epska pesma po kojoj je nastao, film priča o sada prisutnim temama: o borbi pojedinca protiv vlasti, o junaštvu, praštanju, želji za promenom koja bi svet učinila boljim.

"Počeo sam rad na ovom filmu tako što sam zapitao sebe kada sam poslednji put nekome iskreno oprostio? Teško je oprostiti. Zato je Strahinja veliki junak. On ima kapacitet da oprosti. A današnje junaštvo je, nažalost, daleko od oprosta, empatije i ljubavi“, kaže Arsenijević.

U svesti Srba Banović Strahinja iz epske pesme je simbol junaka. Današnje junaštvo bi po Arsenijeviću bilo "to kroz šta prolaze migranti, žrtve koje podnose i nepokolebljivost sa kojom idu dalje, u nepoznato, boreći se tako za bolji život svoje porodice. Fasciniran sam njihovom hrabrošću.“

Zato je filmski Strahinja migrant iz Afrike koji živi u izbegličkom kampu u Krnjači. U kontekstu, na primer, događaja iz Subotice kada su migrante fizički napali žandarmi, današnji junak je neko ko je drugačiji i zato suvišan, pa ga treba odbaciti.

"To je paradoks koji se svuda sreće – u vreme globalizma sve je više ksenofobije i strahova svih vrsta, ljudi se plaše, a onda i mrze bukvalno sve što je iole drugačije“, kaže Arsenijević.

Aktuelni, lokalni, primer ove teme je odnos između vladajuće stranke i opozicije. Po Arsenijeviću, i jedni i drugi imaju isti problem "a to je nedostatak osećaja za realnost“ zato što je jasno "da bez ujedinjenja, zajedničkog fronta, ne može biti promena. Imam utisak da svi u ovoj ili onoj meri sebe doživljavaju mnogo većim i važnijim nego što jesu. I sve se svodi na sitne interese i šićarenje.“

Umesto tolerancija i međusobnog uvažavanja na ovm prostorima se "brižljivo gaji međuetnička netrpeljivost“, to čine sve države Balkana, jer tako je lakše vladati. "I uvek nam je neko drugi kriv što ne živimo bolje. Osećanja ugroženosti, nepravde, mržnje, ksenofobije se podstiču zarad interesa vlasti“, kaže Arsenijević.

Smatra da tolerancija ne znači da se svi oko nečega slažemo "već da i kad se ne slažemo, da uvažavamo tuđe mišljenje. Uvažavamo različitost“ i  oseća da je i kod nas, a i globalno "tolerancije sve manje“. Postoje dve opcije, kaže, "ili si sa nama ili si protiv nas.“

"I tako ostrašćeni, sve više kopamo svoje rovove. Bojim se da to vodi eskalaciji i nasilju. Već smo to doživeli kada se raspadala Jugoslavija. A u tom procesu nema pobednika.“

Veruje da se promene dešavaju tako što prvo počnete da menjate svet oko sebe, pa je zato učestvovao na studentskim demonstracijama 1996/97. "Bio sam na ulici 5. oktobra. I tada je svaki put bilo pitanje da li će okupljanja uspeti. Kada dotaknu dno, ljudi masovno izađu na ulice.“

Arsenijević kaže da je on uvek za opoziciju, da je važno da vlast ima svest da je smenjiva  i  da je zato treba stalno kritikovati. "To je jedini način da ne završimo sa bahatom autokratskom vlašću. A takvu vlast imamo od kad znam za sebe.“

 

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intrevjue na www.vreme.com