Gradska uprava ne odustaje od namere da uništi srce Vračara – upozorava Opštinski odbor Stranke slobode i pravde, reagujući na plan Gradske uprave za blok Knjeginje Zorke, Njegoševe, Smiljanićeve i Krunske, po kome je planirano rušenje tri kuće u celini koja je 2016. proglašena za kulturno-istorijsku.

Ana Gođevac, potpredsednica gradskog odbora i predsednica Opštinskog odbora SSP Vračar, objašnjava za portal "Vremena“ da su po gradskom katastru vila na uglu Smiljanićeve i Krunske, Dečji vrtić "Nada Purić“ i kuća na uglu Knjeginje Zorke i Krunske ulice "deo celine koja je predviđena za kulturne sadržaje“.

Međutim, "prema planu koji je objavljen u petak, u toj zaštićenoj celini će biti objekat visine 23 metra, dakle na osam-devet spratova. Umesto vrtića predviđen je depandans u okviru tog objekta za osamdesetoro dece“, kaže Ana Gođevac.

Podseća da je "ovaj vrtić 2007. proglašen za prvi ekološki vrtić što ga čini jedinstvenim u zemlji. Pun je dece, ima i dvorište, pa je zbog svega toga nezamislivo svesti ga na depandans u okviru osmospratnice.“

Ana Gođevac kaže da je pokrenut postupak zaštite vile na uglu Smiljanićeve i Krunske, ali i nedavni požar "koji je verovatno podmetnut“ govori da "ne postoji volja da se ova izuzetna beogradska kuća sačuva“.

Namera da se u ovom bloku sazida višespratnica je "još jedno uništavanje grada“ kaže Ana Gođevac i navodi da je i blok preko puta ovog u opasnosti.

Stranka slobode i pravde je pozvala i druge stranke da joj se pridruže "u očuvanju ovog dela Vračara i zaštitu Beograda“, kaže Gođevac. "Vrlo su zainteresovani, i mislim da ćemo se ujediniti kako bi sprečili gradsku vlast da preoru Beograd ne bi li udovoljili investitorskom ukusu. “

Ne zna se ko konkretno ima interes i potrebu da sruši taj deo  starog Vračara, ali se naslućuje da je to jedan od najčuvenijih investitora iz redova Srpske napredne stranke.

Prema aktuelnim zakonskim propisima, kulturno nasleđe je pravo i dobro svih građana Republike Srbije koje se čuva zarad specifičnosti gradskih celina, javnog sećanja i budućih generacija. Tranzicioni kapitalizam, međutim, ne haje za čuvanje i sećanje.

Postoji nekoliko oprobanih i sigurnih načina kako da investitor prevaziđe ograničenja koja mu nameće zakon. Recimo: investitor čeka da se objekat koji mu smeta sam od sebe uruši ili podmeće požare i slučajna rušenja, investitor urgira političkim i novčanim sredstvima da se sa spomenika skine zaštita, investitor počne gradnju ne pridržavajući se uslova koje je dobio od Zavoda za zaštitu spomenika kulture, a Zavod nema ingerencije da zaustavi gradnju….

Ana Gođevac nabraja mnogo primera u gradu o investitorskom nepoštovanju zakona, i  nabraja da je "nedavno srušena kuća na uglu Višnjičke ulice i Cara Dušana na Dorćolu iako je investitoru odobreno samo nadziđivanje, da su srušene tri kuće beogradske arhitekture kod parka Manjež, da je srušen hotel "Dom“, vile u Internacionalnih brigada i Nikolaja Krasnova, kao i niz objekata važnih po istoriju Beograda, i to u svakom delu grada.“

Od svih njih, Resavska 25 će svakako biti upamćena kao nezamisliv skandal: srušena je zbog odluke direktorke Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda da je njeno "ekskluzivno pravo" da samostalno izda mere zaštite, u ovom slučaju dozvolu za gradnju novog objekta na mestu kulturnog dobra pod prethodnom zaštitom.

 

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com