"Pola našeg fakulteta je bilo na protestu, a to nije bio slučaj kad su bili protesti ‘Jedan  od pet miliona’“, pričaju K.S. i P.Đ. studenti prve godine Filozofskog fakulteta. 

Anastasija Sofijanić, studentkinja Fakulteta za medije i komunikacije, kaže da ne poznaje nijednu osobu u svom okruženju koja je ostala ravnodušna na tragedije.

"Među onima koji su izašli na ulice prošlog petka bilo je dosta mojih kolega, drugara i drugih mladih. U razgovoru sa njima zaključila sam da postoji volja za promenom, ali i neusaglašenost oko toga šta posle i na koji način ćemo doprineti da se trenutna katastrofa i kolaps institucija poprave“, kaže ova studentkinja koja će sigurno doći i na protest u petak.

Ovo je pogodilo sve nas

Kao primer da je ovo pogodilo i uticalo na sve ljude, P.Đ. nam je ispričao kako je jedna njegova koleginica ostala na fakultetu do devet uveče. Tom prilkom čula je galamu i to ju je uplašilo. 

"To je nešto što nikom ne bi palo na pamet da kad čuje galamu, da pomisli da se može desiti nešto poput masakra“, objašnjava ovaj student koji smatra užasnim to što je potreban ovakav povod da bi društvo počelo da se budi.

Anastasija se takođe pita da li je potrebno da nam se dešavaju ovakve tragedije da bismo shvatili da institucije ne rade svoj posao i tek tada da izađemo na ulice.

"Mislim da kolektivno ne smemo više sebi da dozvolimo nezainteresovanost kad se prvi put upali crvena lampica”, kaže ona.

Generacijske razlike

Student Rudarsko-geološkog fakulteta, S.V. kaže da od naših baki i deki idu priče kako nikad neće biti bolje. Ispričao nam je priču o taksisti, za koju kaže da je dobar primer, razlike između generacija.

"Situacija koja najbolje oslikava koliko su pasivne starije generacije i kako tu pasivnost prenose na mlade je moj sinoćnji razgovor sa taksistom. Taksista ima po mojoj proceni nekih 60 godina i dok smo ćaskali o politici rekao je: "Šta fali našem predsedniku, on daje nekakve plate“.

Anastasijina koleginica sa psihologije Kaća Lazić kaže da je kod mnogih studenata primetila stav koji su preuzeli od starijih da se nikada ništa neće promeniti.

"Samo mogu da pretpostavim da bi starije generacije trezvenije razmišljale da nisu osećale toliko nostalgiju za Jugoslavijom i iznova tražili neku ličnost koju će okačiti na zid“.

Anastasija vidi problem u tome što u vreme komunizma nuspojave, kao što je kriminal, nisu bile samo nepoželjne nego i neuobičajene. 

Stoga ona zamera starijim generacijama jer su "više napora uložili u to da učimo šta da mislimo, a ne kako da mislimo sopstvenom glavom i razvijamo kritičko mišljenje. 

“Drugi problem jeste to što nas nisu naučili da razvijemo kulturu političkog angažmana, jer su i sami digli ruke od istog nakon promena 5. oktobra“.

Između apolitičnosti i aktivizma

Student Rudarsko-geološkog fakulteta kaže da ne može da dočeka da spakuje kofere i ode u inostranstvo.

Kada smo ga pitali zašto ipak ide na proteste kaže zato što će njegova porodica i prijatelji koji nemaju mogućnost da odu preko ostati ovde.

"Dok sam ovde, još uvek se pitam za nešto“, zaključuje S.V. čije su kolege sa fakulteta politički neaktivne.

"Sa mog fakulteta se ljudi uglavnom zapošljavaju u državnoj firmi, a to je razlog zašto mnogo njih ne izlazi na proteste“.

Studentkinja Kaća takođe je upozorila na nedovoljan politički angažman studenata i, kako kaže, da je od veoma malog broja mladih u svom okruženju čula nešto pozitivno o protestima. 

“Čak i osobe koje ne znaju ko je premijer vrlo agresivno i negativno govore o njima.“

Kaća je bila na oba protesta i ići će na sve naredne. Nakon prethodnog je rekla kolegama sa posla da neće raditi 19. maja, što veruje da ne mogu baš svi da urade i da zato ponekad deluje da nema dovoljno ljudi na protestima.

Bes kao okidač

Za razliku od navedenih primera, studenti sa Filozofskog fakulteta kažu da su sigurni da će protest "Srbija protiv nasilja“ imati još mnogo serija i da je okidač za to način na koji vlast ismeva protest. 

"Što se više vlast bude bunila protiv ovih protesta, to će se više buditi bes kod građana i to će biti pokretačka emocija“.

Anastasija je uverena da veliki broj mladih deli njeno mišljenje i gnev zbog neumesnih objava i ponašanja vlasti, odsustva empatije i moralne odgovornosti.

"Rekla bih da se mladi polako bude, a razlog tome je to što su ove tragedije pokrenule teme koje se zaista tiču mladih – od nebezbednosti, sveprisutnog nasilja pa sve do tema mentalnog zdravlja. Ne smemo zaboraviti ni proteste ispred Skupštine 2020. godine i ogroman broj mladih ljudi koji je još tada počeo da se budi, ali definitivno mislim da je protest 15. maja bio najmasovniji i da će predstojeći biti još veći jer je ova vlast prešla “crvenu liniju”, zaključuje ona.

Zahtevi građana nepotpuni

Zahtevi građana izneti na protestima su za neke od naših sagovornika na mestu, za neke nepotpuni, ili predstavljaju samo rešenja koja u ovom trenutku odgovaraju ali se na duže staze mora promeniti ceo sistem, smatraju studenti sa Filozofskog.

Smatraju da su zahtevi nepotpuni jer nije sigurno koliko oni tačno zalaze u uzroke tragedija, kao i da ih određene stranke koriste za sprovođenje svojih ideologija. 

"Desničari govore o tome kako su se ove tragedije dogodile jer smo se udaljili od tradicionalnih vrednosti, dok se drugi pozivaju na mural koji je na 27m od Ribnikara“. 

Na pitanje šta bi dodali na listu zahteva, studenti kažu da je neophodna reforma obrazovanja.

"Mislim da su potrebne konkretne mere u obrazovanju jer su ove do sad bile banalne“, kaže P.Đ. i dodaje da je problem svakako psihološki, pa da bi u skladu sa tim trebalo sprovesti reformu psihologije u školama.

Za studente ništa manje nisu važni ni ostali zahtevi, poput smene direktorke REM-a, ukidanja i ograničavanja medija koji neprofesionalno rade svoj posao i, kako smo ovih dana mogli da čujemo od profesionalnih novinara, kao što je Anne Marie Alves Ćurčić, "ne samo što krše novinarske kodekse, već padaju na moralnom ispitu“.

Kaćine kolege se slažu u jednome – da su vlast i mediji postupali neprofesionalno i pogrešno.

Što se medija tiče, "studentima je najbitnije da se medijski sadržaji filtriraju, kako bi poželeli da ostanu u svojoj zemlji, u kojoj neće najveći prostor dobijati nepismeni i beskrupulozni, stoga je i sama smena REM-a dovoljna da izađu na proteste“, kaže Kaća.

Studentkinja Anastasija nije zaboravila da pohvali studente Prve beogradske gimnazije, čije predloge o reformi školstva bi uvrstila u grupu zvaničnih zahteva.

"Sigurna sam da bi se dobar deo srednjoškolaca i studenata ujedinio oko tih ideja“, smatra ona.

Istrajnost protesta

Studenti sa Filozofskog kažu da nisu anarhisti i da često sa svojim kolegama razgovaraju o načinima na koje bi se studenti mogli mobilisati.

"Ako se borimo protiv nasilja onda je glupo rušiti sistem nasiljem“.

Kako kažu, rešenje vide u istrajnosti.

"Ovi protesti imaju potencijala zato što su se desila već dva, pa će biti i treći, pa 26. maja Vučićev posle kog ćemo sigurno imati kontra-protest“.

Ni Kaća ne dovodi u pitanje da će se broj ljudi na protestima povećavati jer su, kako objašnjava, "banalnosti koje čujemo bezobzirne i neprikladne i njihov krajnje uvredljiv ton nadjačava onaj generacijski prenošen stav da se nikada ništa u ovoj zemlji neće promeniti“.

Za promenu su, prema Anastasijinim rečima, najodgovorniji mladi ljudi i studenti.

"Mi mladi možemo da ohrabrimo naše starije sugrađane da kada nas oni vide dobiju dovoljno motiva da istraju“, zaključuje ona.

Svi studenti su na kraju razgovora poručili: "Vidimo se ispred Skupštine“.