"Evo u kojim zemljama žene iz Srbije mogu da dobiju dete uz pomoć surogat majke", glasi jedan od naslova tabloidnih portala prethodnih dana. I u drugima se daju slična uputstva, sve do troškovnika za takvo dobijanje deteta.

Tema je u Srbiji podgrejana nakon što je objavljeno da je popularna pevačica Marija Šerifović dobila sina uz pomoć surogat majke iz Sjedinjenih Država.

Ona je najpoznatije takvo ime u Srbiji, dok su u SAD na isti način dete dobili Nikol Kidman, Sara Džesika Parker ili Paris Hilton. Njihova imena garant su da se i šira javnost zainteresuje za temu.

Kako navode mediji, takav postupak u Kaliforniji košta i do 100.000 dolara. Međutim, sve glasnije se lobira da i Srbija dobije zakon o surogat majčinstvu.

"Industrija" koja eksploatiše žene?

Zagovornici se pozivaju mahom na to da srpski Ustav garantuje ljudima pravo da se ostvare kao roditelji. Takođe, navodi se da će ljudi odlaziti iz Srbije u druge zemlje kako bi našli surogat majku – a to će onda moći samo imućniji.

Republika Srbija treba da pomogne ljudima da se ostvare kao roditelji, rekla je advokatica Ana Selak za televiziju K1, dodavši da ona lično hoće da pomogne u "regulisanju ove teme".

Dok se u medijima najčešće čuju priče o ostvarenim roditeljima, mnoge feministkinje kritikuju praksu izjednačavajući je sa prostitucijom. U oba slučaja ženska tela bivaju iskorišćena kao roba, kaže nam Sanja Pavlović iz Autonomnog ženskog centra.

"I u jednoj i u drugoj industriji – a one jesu industrije jer obrću značajnu količinu novca – ženska tela se stavljaju na raspolaganje zarad koristi i zadovoljstva nekog drugog", navodi Pavlović za "Vreme".

Kaže, u patrijarhalnom i kapitalističkom globalnom društvu priča o surogat majčinstvu ima i klasnu i rodnu dimenziju. "Pitanje je da li bi žene prodavale telo i reproduktivne organe da imaju stabilne izvore egzistencije."

Kako regulisati, a da ne bude biznis?

U prednacrtu srpskog zakona navodi se da surogat majke neće moći da se bave time komercijalno, već da bi dobijale "naknadu" za lečenje i to što mesecima nisu odlazile na posao.

"Neće biti neograničena, nego će sud odlučivati za svaki konkretan slučaj i to ne bi trebalo da iznosi više od dvadesetak hiljada evra", objasnio je advokat Strahinja Milovanović.

"To ne može biti biznis, zato što je zakon predvideo da surogat majka već mora biti ostvarena kao majka, da ima između 23 i 33 godine, tako da to neće biti neograničeno", dodaje on.

Sanja Pavlović o tome kaže: "Čak i primeri žena koje su postale surogat majke iz altruizma pokazuju da su mnoge od njih zažalile jer jedno je teorija, a drugo životna situacija u kojoj ni ne vidiš bebu koju je tvoje telo nosilo i hranilo devet meseci."

Kako dodaje, posebno je sporna potreba da se ljudi ostvare kao roditelji baš kroz sopstveni genetski materijal. "Mislim da fokus treba da bude na lakšim procedurama usvajanja dece, a ne na stvaranju potomstva ‘tvoje krvi i mesa’."

Svaki šesti par ima problema

Drugi pak kažu da je problem parova sa potomstvom daleko veći nego što je broj dece koja se potencijalno mogu usvojiti. Ove godine je recimo u Srbiji usvojeno samo 55 dece, dok oko 700 parova čeka na to.

Zdravstvene vlasti obično navode da svaki šesti par ima problem sa prirodnim začećem dece i upućeni su na vantelesnu oplodnju.

Surogat majčinstvo podrazumeva nešto slično – samo u telu druge žene. Parovi najčešće daju oplođenu jajnu ćeliju, a onda trudnoću iznese surogat majka.

Stvar je pravno različito regulisana u različitim državama. U mnogima, surogat majka nema pravo da se "predomisli" i da zadrži dete jer se i ne vodi kao biološka majka.

 

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com