Krajem 2007. godine Vlada predvođena Demokratskom strankom (DS) postavila je Zorana Drobnjaka na čelo "Puteva Srbije“. Sredinom 2008. godine na računu u švajcarskoj banci "Credit Suisse“ imao je nešto više od pola miliona švajcarskih franaka (preko 300.000 evra). Sudeći prema izveštajima o imovini i prihodima u kojima je početkom 2011. tvrdio da nema ušteđevinu – iako mu je račun u Švajcarskoj tada još bio otvoren i na njemu je, kako pokazuju procureli podaci, bilo novca – Drobnjak taj račun nije prijavio Agenciji za sprečavanje korupcije.

Građanima Srbije nije dozvoljeno da imaju račune u stranim zemljama, osim u slučaju odobrenja Narodne banke Srbije. Iz NBS je na pitanja KRIK-a odgovoreno da nemaju saznanja da je Drobnjak imao račun u Credit Suisse.

Veza sa Radovanom Marinkovićem

Drobnjak je punomoćje za pristup svom računu dao biznismenu Radovanu Marinkoviću, vlasnik kompanija "Centrolek“ i "Minnex Trading Corporation“, pokazuju podaci procureli iz banke.

Marinković, koji je imao punomoćje za Drobnjakov račun u Švajcarskoj, u telefonskom razgovoru za KRIK tvrdi da je novac na računu bio njegov, a da je on Drobnjaka postavio za formalnog vlasnika računa.

"On jeste krajnji vlasnik računa, ja sam otvorio za njega taj račun i pozvao ga da dođe da potpiše“, objašnjava Marinković i dodaje da je Drobnjak zbog računa jednom išao u Švajcarsku zbog stavljanja potpisa, večerao i vratio se u Srbiju.

Marinković tvrdi da je novac na računu prebacio sa svojih drugih računa iz Amerike ili Poljske, u kojima poseduje privatne biznise. Račun je, kako kaže, otvorio da bi dogradio porodičnu kuću na Banovom Brdu, prenosi portal Nova S pisanje KRIK-a.

"Napravio sam planove da dogradim tu kuću, pa sam hteo da angažujem Drobnjaka da mi vodi računa o toj dogradnji i da mu ostavim pare na tom računu u Švajcarskoj, pošto ja ne bih mogao iz Amerike da dolazim i to kontrolišem“, navodi Marinković i objašnjava da su njih dvojica u rodbinskim odnosima, odnosno da mu je Drobnjak zet.

Račun je zatvoren 2011. godine, a Marinković za KRIK kaže da je ovakva odluka doneta jer nisu imali saglasnost Narodne banke Srbije.

Pre nego što je preuzeo "Puteve Srbije“, Drobnjak je godinama radio u drugom državnom preduzeću – PZP "Beograd“, koje su kasnije privatizovali biznismeni Miroslav Mišković i Milo Đurašković. Njima se sudilo za izvlačenje novca iz putarskih preduzeća nakon privatizacija, ali su oslobođeni optužbi.

Drobnjak nije pristao na intervju za KRIK niti odgovorio na pitanja koja su mu novinari poslali lično i posredstvom službe za saradnju sa medijima "Puteva Srbije“.

18.000 bankarskih računa

Na projektu "Suisse Secrets“, "Švajcarske tajne“, u kome je isplivao i Drobnjak, radi 163 novinara iz 39 zemalja, među njima su i novinari KRIK-a.

Radi se o procurelim informacijama o 18.000 bankarskih računa u švajcarskoj banci Credit Suisse, za sada se ne zna koliko ih je još uvek aktivno. Najstariji račun je iz 1940, najmlađi iz 2010. godine.

Credit Suisse danas upravlja kapitalom klijenata iz celog sveta u visini od 1500 milijardi evra.

Materijal je prvobitno pre godinu dana anonimno dobio nemački "Süddeutschen Zeitung“ (SZ) koji ga je podelio sa platformom istraživačkih novinara Organized Crime and Corruption Reporting Project (OCCRP) i 46 medijskih kuća među kojima su "New York Times“, "The Guardian“, "Le Monde“, "La Stampa“, NDR, WDR, "Profil“…

Podaci obuhvataju poslovne veze Credit Suisse sa klijentima iz 120 zemalja u vrednosti od preko 100 milijardi evra. Radi se o računima šefova vlada i država, monarha, ministara, oligarha, kardinala, trgovaca drogom, oružjem i ljudima, podmićenih državnih službenika i šefova obaveštajnih službi.

Credit Suisse je i ranije bio glas da ne bira klijente i ne proverava, kako bi trebalo, poreklo novca. Banka je zvanično negirala najnovije optužbe i rekla samo da je većina navedenih računa odavno zatvorena.

Bankarska tajna je nemoralna

SZ piše da se kod izvora informacija ne zna ni da li se radi o ženi, muškarcu ili grupi ljudi. Izvor nije postavljao nikakve uslove, SZ nije platio za informacije ili obećao bilo kakvu protivuslugu. Dokument koji su dobili imao je naslov "Why I did it“, zašto sam to uradio.

Anonimni izvor zu objašnjava: “Smatram da je švajcarska bankarska tajna nemoralna. Izgovor da se čuva finansijska privatna sfera je smokvin list kojim se prekriva štetna uloga švajcarskih banaka kao saučesnika utajivača poreza…

Hoću da naglasim da odgovornost ne leži na švajcarskim bankama, već na pravnom sistemu Švajcarske. Banke su jednostavno dobri kapitalisti koji umnožavaju dobit u zakonskim okvirima unutar kojih operišu. Jednotavno rečeno: Švajcarski zakonodavci su odgovorni, a narod Švajcarske na osnovu svoje direktne demokratije ima mogućnost da nešto protiv toga preduzme. Ja sam, doduše, svestan toga da je bankarska tajne doprinela uspešnoj privrednoj priči Švajcarske, ali sam čvrstog ubeđenja da jedna tako bogata drava, kakva je Švajcarska, može sebi da dopusti čistu savest (…)”

Ova najnovija podseća na prošlogodišnju aferu “Pandorini papiri”. Prema tajnim dokumentima koje je Međunarodnom konzorcijumu za istraživačko novinarstvo (ICIJ) tada doturio anoniman izvor, ministar finansija Srbije Siniša Mali je u vreme kada je bio gradonačelnik Beograda bio vlasnik ofšor kompanija u čijem su se vlasništvu nalazila 24 stana u Bugarskoj.

M.N./FoNet/Nova S/Süddeutsche Zeitung/Profil

 

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com