Vesti

Za sad nema razloga za zabrinutost: deca na školskom odmoru

Foto_ A.P.

29. 4. 2022. / 17.13

Svetska zdravstvena organizacija: Nepoznati hepatitis koji napada decu

Oko 170 slučajeva nepoznatog hepatitisa u 16 zemalja u svetu, većinom u Evropi, prijavila je Svetska zdravstvena organizacija. Bolest je registrovana i u susednoj Rumuniji. Infektolog Dragan Delić smatra da zbog te informacije za sada nema razloga za posebne mere, a virus ne treba smatrati nepoznatim dok se ne isključe oni koji su poznati

Svetska zdravstvena organizacija prijavila je u četvrtak oko 170 slučajeva nepoznatog hepatitisa u 16 zemalja u svetu, većinom u Evropi. Uzrast pacijenata je od mesec dana do 16 godina, a za oko 10 odsto njih bila je potrebna transplantacija jetre. Registrovan je najmanje jedan smrtni slučaj.

Zatim je javljeno da je ova bolest registrovana i u Rumuniji, što znači da zbog prazničnih putovanja može da stigne i u našu zemlju.

Infektolog Dragan Delić rekao je danas da zbog te informacije za sada nema razloga za posebne mere.

"Još od 1995. godine, pedijatri i infektolozi se susreću sa akutnim oštećenjem jetre kom se ne zna uzrok", rekao je Delić za RTS i objasnio zašto ovaj virus još uvek ne treba smatrati nepoznatim.

Delić smatra da “tek kad budu isključeni svi ti poznati faktori, može se reći da je reč o hepatitisu nepoznate etiologije“. Do sada poznati uzročnici oštećenja jetre su primarno hepatotropni virusi, kao što su virusi hepatitisa A, B, C, D i E., objasnio je infektolog, i nabrojao i neke druge viruse koji mogu potencijalno da oštete jetru: epštajn-bar virus, mononukleoza, citomegalovirus, adenovirus i koksaki, herpes-simpleks virusi, kao i veliki broj virusa koji napadaju druge organe i tkiva.

Napomuo je i da osim infektivnih agenasa postoje i mnogi drugi mogući uzročnici akutnog, novonastalog oštećenja jetre, kao što su lekovi, toksini, razne hemikalije, biljni preparati, koji se zajedno zovu toksično-medikamentozna oštećenja. "Takođe, postoje i autoimune i metaboličke bolesti jetre, ishemijski hepatitis i mnogobrojni infektivni i neinfektivni uzročnici“, rekao je Delić.

Pretpostavka da je ovakvo delovanje adeno-virusa posledica zaključavanja i fizičke distance tokom trajanja pandemije, dr Deliću deluje neubedljivo zato što ni deca ni odrasli tada nisu bili pod staklenim zvonom. "Svako od nas četiri do sedam puta godišnje oboli od neke virusne infekcije gornjih disajnih puteva. Čak 30 odsto od toga je neki koronavirus, a ostalo su ostali virusi – adeno, influenca, rino", rekao je dr Delić.

Inače, adenovirus se prenosi direktnim kontaktom, kapljično, i prljavim rukama. Zarazan je i lako se prenosi, teško ga je kontrolisati među decom. U najvećem broju slučajeva prolazi nakon lečenja.

S.Ć./FoNet/Blic

 

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com

 

Arhiva nedeljnika Vreme>

Pogledajte arhivu