Tik Tok je tokom poslednjih nekoliko godina pomogao tamo gde je Instagram "zakazao“ jer je umesto težnje ka savršenoj stvarnosti, normalizovao razgovore o simptomima depresije i ublažio stigmu traženja pomoći.

Problem je, međutim, nastao kada su kreatori sadržaja na ovoj društvenoj mreži počeli da na temu depresije skupljaju lajkove.

Korisnici snimaju video sadržaje o tome kako su depresivni jer nisu na vreme dobili hranu koju su naručili, da ne mogu da idu u školu jer su previše umorni (tj. "depresivni“), a među heštegovima koji se najčešće pretražuju je #ADHD i odnosi se na poremećaj pažnje za koji se postavjaju pogrešne dijagnoze.

Pročitajte još Umiranje od brige

Psihološkinja Mina Hagen objašnjava za portal "Vremena“ da sve ove simptome ne bi trebalo potcenjivati, ali da je važnija pozicija iz koje neko govori o njima.

"Jedna stvar je ako se neko požali da mu hrana kasni, sa konstatacijom – Kako to MENI može da se desi (ja to ne zaslužujem), u odnosu na žaljenje poput Eto čak mi i hrana kasni (jer meni ništa ne ide/ja sam manje vredna osoba)”.

Specijalna pedagoškinja iz Edu centra Ljiljana Marković smatra da je relativizovanje depresije na Tik Toku samo još jedan od načina da se privuče pažnja.

"U najvećem broju slučajeva u situacijama koje ste opisali u pitanju je privlačenje pažnje, ili je to ponekad način na koji se mladi ljudi nose sa trenutnom frustracijom“, smatra Marković.

Depresija nije kul

Hagen ističe da se to ne sme brkati sa mladim korisnicima koji koriste ovu mrežu kako bi razgovarali o svojim emocijama i dobili društvenu podršku. Ali je u potpunosti protiv glorifikacije mentalnih bolesti.

"Mislim da biti depresivan nije kul. Kao što nije kul ni imati rak. To su ozbiljne bolesti koje narušavaju kvalitet života i ugrožavaju ga.

Pročitajte još Zašto se nisam ubila

Smatra da iako se depresija ponekad koristi u kolokvijalnom izrazu, ipak ne treba da zanemarimo ako nam se neko požali da se ne oseća dobro. Jedan od glavnih sa da se nešto promenilo je da znate da se niste ranije tako osećali.

"Kod nas se depresija odomaćila za neka stanja kada ste malo potišteni. Ako neko kaže da nema volju za učenjem, pitanje je da li to ne voli da radi ili je nekad voleo, a sad nema elana“, kaže Hagen.

Osećaj beznadežnosti

Razliku između toga da je neko samo loše raspoložen i depresivan naše sagovornice vide u simptomima koji se svode na osećaj beznadežnosti.

"Povlačenje, odustajanje, kod dece i mladih agresija, potpuna izolacija i prekid sa svim aktivnostima u najtežim slučajevima su signali za uzbunu. Ukoliko ljudi primete češća neraspoloženja, tugu i osećaj beznadežnosti, treba da se obrate stručnjaku kako bi bili sigurni šta im se dešava“, upozorava Marković.

Pročitajte još Depresija

Slične simptome navodi Hagen: "Pad motivacije, teško vam je da ustanete iz kreveta, poremećaj sa spavanjem – imate loš san ili predugo spavate, poremećaj apetita, pad libida…“.

Ona bi uvek pružila pomoć kada bi joj neko rekao da je u depresiji, bilo da to poručuje preko Tik Tok-a ili uživo, jer ima razumevanja za svet u kakvom danas živimo.

"Od ovih tragedija koje su nas snašle ljudima vrlo lako može da se pogorša stanje, plus ratovi, inflacija, kovid, stanovanje u Beogradu postaje nemoguće. Loši su uslovi života, a neko vam kaže: Misli pozitivno“, navodi ona kontekst u kome ljudi postaju sve depresivniji.

Samodijagnoza poremećaja

Igrajući se medicinskih stručnjaka neki kreatori sadržaja na Tik Toku samodijagnozom poremećaja podstiču svoje korisnike da isto to čine.

Na primer, influenseri kao što je Connor DeWolfe sakupili su milione pratilaca praveći video zapise o svom svakodnevnom životu sa ADHD-om – poremećajem pažnje i hiperaktivnosti. ADHD je jedna od najpopularnijih tema na Tik Toku, video snimci imaju preko 10 milijardi pregleda i milione lajkova.

Pročitajte još Depresija i stigma

Problem je što u komentarima ispod ovih videa korisnici tvrde da imaju ADHD samo na osnovu simptoma o kojima govore influenseri.

"U našoj praksi često se susrećemo sa mladima koji svoje ponašanje tumače na osnovu videa koji su objavljeni na društvenim mrežama. U takvoj situaciji pripisuju sebi dijagnoze, najčešće depresiju i bipolarni poremećaj, jer neke od simptoma prepoznaju u svom ponašanju“, priča Marković.

Logičan korak bi bio da se obrate stručnjacima, ali to ipak ne čine.

"Iako sumnjaju ili tvrde da imaju problem sa mentalnim zdravljem ne obraćaju se lekaru ili psihologu za pomoć,“ kaže Marković, "već samopostavljenu dijagnozu koriste kako bi opravdali svoje izbore i postupke“.

Mladi i veoma mladi ljudi su skloni tome da svoje znanje i saznanja o svetu crpe na društvenim mrežima, na kojima je popularnost daleko bitnija od kompetencija. Na osnovu popularnosti tzv. influenseri često dele savete o stvarima o kojima pojma nemaju, a podložni korisnici ih uzimaju zdravo za gotovo.

 

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com