Od oko 20 miliona toplotnih pumpi, koliko se procenjuje da ih je danas instalirano širom kontinenta, tri miliona je ugrađeno samo 2022. godine, u odnosu na 2,1 milion ugrađenih godinu dana ranije.

Italija je bila vodeća u apsolutnim brojkama jer je u ovoj zemlji tokom 2022. bilo ugrađeno preko pola miliona toplotnih pumpi, a kada je u pitanju njihov broj po glavi stanovnika, najuspešnije su zemlje Skandinavije – a posebno Norveška, u kojoj danas postoji jedna toplotna pumpa na svaka tri stanovnika (otprilike 60 odsto domaćinstava u Norveškoj ima toplotnu pumpu).

Ali zašto se baš toplotna pumpa nametnula kao rešenje za grejanje u energetskoj tranziciji?

Profesor doktor Borivoj Stepanov sa Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu ponudio je na portalu klima101.rs ključne odgovore kada su u pitanju prednosti toplotnih pumpi, ali i šta zahtevaju da bi radile kako treba.

“Toplotna pumpa je veoma slična rashladnom uređaju, dakle frižideru, ili klimi koja hladi u stanu i u automobilu. Razlika je, naravno, u tome što toplotna pumpa greje.  Ona uzima toplotu iz okoline koja je na niskoj temperaturi, reda veličine od 0 do 20° C, što može biti iz vazduha, iz zemlje, iz podzemne vode, iz nekog otpadnog gasa ili tečnosti, pa čak i iz kanalizacije.  Bez toplotne pumpe, ova okolna toplota je neupotrebljiva, jer ne možemo da se zagrejemo vazduhom na 0°, pa ni na 10° C. Ali tu na scenu stupa rashladni fluid i razmenjivač toplote pod nazivom "isparivač”, u kojem rashladni fluid menja fazu iz tečne u gasovitu, i za tu promenu uzima toplotu okoline. Kada je rashladni fluid u gasovitom obliku, on ulazi u kompresor gde se vrši njegova kompresija, odnosno zbijanje i porast i temperature i pritiska. Kroz bakarne izolovane cevi, komprimovani rashladni medijum ulazi u unutrašnju jedinicu koja se takođe sastoji iz razmenjivača, koji se zove kondenzator, i ventilatora", kaže Stepanov.

Toplotne pumpe za rad koriste struju – i "besplatnu” toplotu kojom smo prirodno okruženi. I na ovaj način smo iskoristili okolnu toplotu, koja je besplatna, potrošili nešto električne energije za pogon kompresora i dobili kao proizvod toplotu na višem temperaturskom nivou koja može da zagreje naše prostorije na zadovoljavajući način.

Profesor Stepanov otkrio je potom kako mi u Srbiji stojimo sa ugradnjom toplotnih pumpi.

"Odgovor je iznenađujuć – i ne tako loše. Naime, radi rešavanja problema hlađenja leti, ugrađeni su brojni split klima uređaji, i retki su danas stanovi i kuće koji nemaju klimu. A ta popularno zvana klima je u stvari zimi – toplotna pumpa, i to tipa vazduh/vazduh. Tako da od jednog izvora grejanja mi u mnogim domovima imamo dva. Imamo rezervu", dodao je Stepanov za klima101.rs.

I.Đ./Klima101.rs

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com