Gorelo je na nebu iznad grčkog grada Kavale u subotu uveče 16. jula; vatrena lopta iznad grčke obale istočno od Soluna označila je smrt osmoro članova posade transportnog aviona “antonov”. A eksplozija posle ove nesreće odjeknula je čak do Beograda i kabineta ministra odbrane dr Nebojše Stefanovića.

Brzo se saznalo da je to bio avion koji je prenosio “neko naoružanje” i do jutra se na društvenim mrežama formiralo više teorija o tome kome to Srbija i zbog čega izvozi oružje, ko izvozi u njeno ime, kuda zapravo ide to oružje i kako će se to odraziti na spoljnopolitičku orijentaciju zemlje.

Zvanična verzija glasi: 11,5 tona školskog naoružanja, mina napunjenih fosforom, krenulo je na put za Bangladeš prema ranije utvrđenom dogovoru, avionom ukrajinskog prevoznika tipa “antonov”, koji se, verovatno posle paljenja motora, u vazdušnom prostoru iznad Egejskog mora u Grčkoj strovalio nedaleko od Kavale.

Da li je bilo baš tako, bar što se tiče kvara i pada u Grčkoj, saznaće se kada grčke vlasti okončaju istragu pokrenutu odmah nakon pada aviona u subotu. Dok istražitelji prebiru po pepelu i gledaju šta crna kutija iz aviona može da im kaže, Grčka je uputila protestnu notu Srbiji zbog toga što nije blagovremeno obaveštena o naoružanju u ukrajinskom avionu koji se u subotu uveče srušio u blizini Kavale na severu Grčke.

Ova nesreća ponovo je otvorila priču o tome na koji način se trguje oružjem iz Srbije, kakav je status trgovaca oružjem, a kakav status državnog agenta za prodaju naoružanja i da li je zaista u avionu bilo školsko ili pravo naoružanje koje je trebalo da završi na nekom drugom mestu umesto u Bangladešu. Takvih slučajeva je bilo u više navrata u prošlosti…

 

Pročitajte ceo tekst Slobodana Georgijeva u nedeljniku "Vreme“ od četvrtka (21. jula)

Pretplatite se na digitalno izdanje

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com