Bilo da pitate one koji pokušavaju da reše svoje stambeno pitanje, ili one koji pokušavaju da prodaju svoju nekretninu, najčešće ćete dobiti odgovor: "Ma, ništa me ne pitaj.

Lazar prodaje namešten stan od 58 kvadrata u novobeogradskim Paviljonima. Za kvadrat traži 2.100 evra. Reč je o starogradnji. Kad ga je oglasio, agencije su mu rekle da ga prodaje po veoma povoljnoj ceni i da veruju da će brzo naći kupca.

"Od kad sam ga oglasio pre neka dva meseca desetak njih je došlo da ga pogleda, ali do sada konkrentu ponudu nisam dobio. Svako ima neku svoj priču. Neki kažu da se manji stanovi brže prodaju, neki da je veća potražnja za većim stanovima u starogradnji. Videćemo. Izgleda da svi igraju igru živaca, pa ko prvi popusti", priča Lazar za "Vreme".

Za razliku od njega, Marko koji prodaje stan od 70 kvadrata u Zemunu bi je na korak do prodaje.

"Posle pet meseci dobio sam prvu konkretnu ponudu od jedne Ruskinje. Čak sam pristao i da korigujem cenu, jer više nisam hteo da čekam, ali onda je ona sve zakomplikovala oko plaćanja. Čak sam pristao i na te njene uslove, a onda je odustala", ispričao je Marko za naš portal.

Nestali kupci na kredit

U prethodnom kvartalu samo je 6,6 odsto svih prodatih nekretnina plaćeno iz kredita, a zvanični podaci pokazuju pad prometa u odnosu na prošlu godinu.

Kaća Lazarević, koja već dugo radi kao agent za prodaju nekretnina, kaže za "Vreme" da je pad prometa mnogo veći od zvaničnih podataka.

"Mi u ovoj godini imamo sigurno pad prodaje stanove veći od 30 odsto, iako zvanična statistika navodi 15,6 odsto", navodi Lazarević.

Iako imamo pad prometa, Lazarević ne očekuje ni značajne promene cena. Prema njenom mišljenju, novogradnja će držati svoju cenu, dok, kad je reč o starogradnji, mogu se očekivati minimalne korekcije.

"Interesovanje za stanove smanjivalo si iz kvartala u kvartal. Došlo je do značajne korekcije cene u starogradnji. Međutim, novogradnja iako nema veliki promet, nije korigovala svoje cene jer investitori smatraju da su veoma mnogo uložili u izgradnju tih nekretnina i da za sada nemaju interes da spuštaju cene. Imamo veoma mali broj kreditnih kupaca koji su ranije značajno učestvovali u kupovni stanova. Sada su tako reći nestali."

Sve utiče, pa i politika

Ona navodi i da celokupna politička situacija, kako kod nas, tako i u svetu, utiče na to da oni koji imaju keš, novac na računima, oklevaju da kupe nekretninu.

"Čekaju da vide šta će se dogoditi. Uz to i banke koriste ovu situaciju i pokušavaju da ljude koji imaju viška novca na računima vežu za sebe dajući im sada kamatne stope na oročena srestdva čak i do 4,6 odsto, što do sada nije bio slučaj."

Nekretnina nije sigurna ko nekad

Lazarević objašnjava i da ljudi u trenutnoj situaciji ne žele da ulažu novac u nekretnije jer, objašnjava, ako ne daj bože dođe do neke ozbiljnije krize, biće im potreban taj novac.

"Nekretnine su nekada bile apsolutno sigurno ulaganje, ali s obzirom na situaciji može da vam se desi da je sada kupite po nekoj višoj ceni, pa posle morate da prodate po nižoj i na tome izgubite. Ljudi neće da rizikuju."

Lazarević kaže i da su trenutnu i kupci i prodavci često nerealni u svojim zahtevima.

"Prodavci su apsolutno nerealni. To je slučaj sa 90 odsto njih. Oni ne shvataju da se situacija menja, pa i dalje smatraju da za ono što su oglasili mogu da dobiju traženu cenu, ne žele da je koriguju. Onih dessetak odsto koji shvataju šta se događa i koriguju cenu, brzo prodaju stanove i posle taj novac dalje investiraju."

Svi su nerealni

Dodaje da su i same agencije doprinele ovakvoj situacji jer prihvataju da oglase stanove sa nerealnim cenama.

"I onda, kad jedna prodavac vidi da je neko oglasio stan za 300.000 evra, a koji realno vredi 200.000, onda i drugi prodavci kažu hoću i ja tako", kaže Lazarević.

Sagovornica "Vremena" navodi na sa kupcima često nije drugačija situaciji.

"Na prime, imamo u ponudi stan koji se prodaje za 215.000 evra, vlasnik je spreman da cenu sputio na 200.000, a imam kupce koji uporno nude 150.000. Pa neće toliko da spuste. Svi su nerealni“.

Kaže da kupci najčešče raspolažu sa budžetom od oko 200.000 evra i da svi traže isto: centar grada, trosbona stan i ako može garaža.

"A to ne postoji“, ističe Lzarević. "I dok se ta situacji ne promeni, neće biti promena na tržišut".

 

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com