Tito i javnost
IMG-5966
21. 7. 2023. / 7.04
U novom broju: Najbolji loš govornik na svetu
Javni nastupi predsednika su se ozbiljno pripremali. Pojedina ministarstva ili druge ustanove davale su pismene predloge, a komisija u njegovom kabinetu, koji smo zvali “maršalat”, sve bi utanačila. Tito je relativno često držao govore u javnosti, ali uvek određenim povodom, držeći se teme, uvek iznoseći stav predsednika države. Retko bi odstupao od unapred napisanog teksta. Nikada ti nastupi nisu prelazili u nekakvo ćaskanja sa publikom, ma kome da se obraćao. Imao sam utisak da je on mrzeo da čita govore koje su pisali za njega iako bi ih prethodno pogledao i odobrio
Prvu zvaničnu fotografiju Tita kao maršala i šefa države napravio je mladi vojvođanski fotograf Stevan Kragujević. On je u rodnoj Senti kao četrnaestogodišnak počeo da se bavi fotografijom, učio kod provincijskih majstora, počeo da slika “za svoju dušu”, 1943. je uslikao mladu ženu sa korpom i guskama, a kada je 1950. pokrenuta “Duga”, prvi ilustrovani časopis u novoj Jugoslaviji, stavljena je na naslovnu stranu kao “motiv iz jednog vojvođanskog sela”.
Zbog toga je primljen u upravo formiranu Direkciju za informacije, zatim je prešao u Tanjug, pa u “Politiku”, razvio se u najznačajnijeg jugoslovenskog foto-reportera i pored ostalog, pratio je Tita na gotovo svim njegovim putovanjima širom sveta, nastupima u zemlji. Što bi Steva video i naslikao, spada u bitna svedočanstva vremena. Tito ga je često uvlačio u razgovor, pitao koje aparate koristi, koje filmove.
Ljudi u maršalatu su pazili koje će fotografije biti zvanične, koje će državni organi koristiti. One najčešće prikazuju Tita iz poluprofila, markantno lice odlučnog čoveka. Važno je bilo prodavati njegov imidž, činilo se to stručno, ali govorili su i da je on u tom pogledu “dobra roba koja se lako prodaje”…
Pročitajte ceo tekst Ivana Ivanjija u nedeljniku "Vreme“ od četvrtka (20. jula)
Pretplatite se na digitalno izdanje
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
