Kada je “Vreme” pre četiri godine pisalo na temu izgradnje novih stadiona u Srbiji i renoviranja nekih postojećih, govorilo se da će nacionalni stadion biti završen do 2023. godine. Da je zaista to bilo izvesno i moguće, verovatno bi se Beograd kandidovao za domaćina ovogodišnjeg finala Lige šampiona na pedesetogodišnjicu one čuvene utakmice između Ajaksa i Juventusa 1973. godine.

Ali, nacionalni stadion je i dalje samo stavka u budžetu – što je knjigovodstveni trik uvećanja BDP-a – a na ledini u Surčinu nema ničega. Sada vlast ubeđuje narod da će sve biti gotovo za EXPO pomoćnu izložbu 2027. godine, a sami znaju da je realnije – po dinamici izgradnje – da se sve završi tamo negde za desetak godina. Opet i to je dobro jer Beograd može da se kandiduje 2033. godine za organizaciju finala Lige šampiona, ako stadion bude te veličine. Mogao bi i da se zove “Dragan Džajić”.

Kada je pre četiri godine izašao tekst u “Vremenu” o najavi da se kreće u izgradnju malih super modernih stadiona po Srbiji, tadašnji direktor Kancelarije za javna ulaganja Marko Blagojević bio je dostupan za razgovor. Danas je on ministar u ministarstvu koje nosi ime kao kancelarija i nije mu dozvoljeno da govori sa novinarima koje je režim označio kao neprijatelje vlasti.

 

Pročitajte ceo tekst Slobodana Georgijeva u nedeljniku "Vreme“ od četvrtka (24. avgusta)

Pretplatite se na digitalno izdanje

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com