Fragmenti odrastanja
28. 7. 2023. / 6.54
U novom dvobroju: Alaj volem što smo neutralci!
Godine 1940. su kao iz vedra neba doneti takozvani Koroščevi zakoni o Jevrejima i otac me je upoznao sa njima sa zaključkom da treba još bolje da učim. Nisam znao kako to da radim jer sam već imao sve petice i nisam video strašne oblake koji su nezaustavljivo dolazili sa zapada. Jeste, tada se negde već uveliko vodio rat, ali kod nas se naivno pevao bećarac “Alaj volem što smo neutralci!”
Sa užasom konstatujem koliko hitlerovskih melodije ima u mom pamćenju, u mojoj svesti – a šta li je tek sa podsvešću! Da li je među njima bila i: "Die Fahnen hoch, die Reihen fest geschlossen”? Himnična pesma koja se u Hitlerovoj Nemačkoj i okupiranim zemljama svirala uvek posle stare nemačke himne koja počinje: “Nemačka, Nemačka iznad svega!”. Pesmica “Am Brunnen vor dem Tore” i “Auf der Heide, Heide sitzt ein Mädelein – Bum, Bum! – und das heißt – Bum, Bum! – Erika!” – zapravo jednostavne pesmice o bunaru pred kapijom, odnosno da devojka sedi na pustari, ona se zove Erika, Bum, Bum! Ali pevali su ih vojnici okupatora. Dok sam učio te melodije, već se uveliko vodio rat.
Nismo dugo ostali “neutralci”. Šestog aprila preko mog rodnog grada zagrmeli su bombarderi. Nekoliko dana posle toga umarširala je kao prethodnica glavnina četa esesovaca koju je predvodila grupa naših Nemaca, roditelja mojih drugova sa kojima sam se igrao sa klikerima i delio sendviče u školi. Požurili su im u susret. Kraj idile koja je bila moje detinjstvo. Uhapsili su, pa ubili moje roditelje. “Drugari” su okretali glave od onih koji su morali da nose žute trake ili zvezde…
Pročitajte ceo tekst Ivana Ivanjija u nedeljniku "Vreme“ od četvrtka (27. jula)
Pretplatite se na digitalno izdanje
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com