Fragmenti odrastanja

Bilo jednom u Jugoslaviji: Veliki Bečkerek

IMG-6028

28. 7. 2023. / 6.54

U novom dvobroju: Alaj volem što smo neutralci!

Godine 1940. su kao iz vedra neba doneti takozvani Koroščevi zakoni o Jevrejima i otac me je upoznao sa njima sa zaključkom da treba još bolje da učim. Nisam znao kako to da radim jer sam već imao sve petice i nisam video strašne oblake koji su nezaustavljivo dolazili sa zapada. Jeste, tada se negde već uveliko vodio rat, ali kod nas se naivno pevao bećarac “Alaj volem što smo neutralci!”

Zahvaljujući svojoj guvernanti, koja je tvrdila da je austrijska plemkinja Ilze fon Šluderman, ali bila jugoslovenska državljanka iz sela Vitanje u Sloveniji, naučio sam da čitam i pišem na nemačkom i srpskom sa pet godina i bacio se na stripove i njihove junake sa kojima sam se identifikovao. Ona me nije učila srpskim narodnim pesmama, nisam odrastao na guslama, umesto toga naučio sam i neke pesme, melodije, proklete bile, koje mi se još uvek nepozvane javljaju, ne mogu da ih potisnem, nehotice počnem da ih pevušim dok se ne trgnem; tada nisam znao da su nacističke. Gospođica Fon Šluderman, očigledno nije bila imuna na slatke nemačke reči koje su stizale iz nacističke Nemačke i Austrije, ali zašto moji roditelji nisu ništa primetili? Obradio sam njen lik u romanu “Guvernanta”.

Sa užasom konstatujem koliko hitlerovskih melodije ima u mom pamćenju, u mojoj svesti – a šta li je tek sa podsvešću! Da li je među njima bila i: "Die Fahnen hoch, die Reihen fest geschlossen”? Himnična pesma koja se u Hitlerovoj Nemačkoj i okupiranim zemljama svirala uvek posle stare nemačke himne koja počinje: “Nemačka, Nemačka iznad svega!”. Pesmica “Am Brunnen vor dem Tore” i “Auf der Heide, Heide sitzt ein Mädelein – Bum, Bum! – und das heißt – Bum, Bum! – Erika!” – zapravo jednostavne pesmice o bunaru pred kapijom, odnosno da devojka sedi na pustari, ona se zove Erika, Bum, Bum! Ali pevali su ih vojnici okupatora. Dok sam učio te melodije, već se uveliko vodio rat.

Nismo dugo ostali “neutralci”. Šestog aprila preko mog rodnog grada zagrmeli su bombarderi. Nekoliko dana posle toga umarširala je kao prethodnica glavnina četa esesovaca koju je predvodila grupa naših Nemaca, roditelja mojih drugova sa kojima sam se igrao sa klikerima i delio sendviče u školi. Požurili su im u susret. Kraj idile koja je bila moje detinjstvo. Uhapsili su, pa ubili moje roditelje. “Drugari” su okretali glave od onih koji su morali da nose žute trake ili zvezde…

 

Pročitajte ceo tekst Ivana Ivanjija u nedeljniku "Vreme“ od četvrtka (27. jula)

Pretplatite se na digitalno izdanje

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com

Arhiva nedeljnika Vreme>

Pogledajte arhivu