Femicid i nasilje nad ženama u BiH postali su gotovo svakodnevica. O tome svedoči slučaj 24. septembra kada je Mersud H. ubio Aidu D. U Zavidovićima dok je bila na svom radnom mestu u pekari.

Ovaj zločin dogodio se malo više od mesec dana nakon što je Nermin S. u Gradačcu ubio Nizamu H. a zatim još dve osobe i na kraju sebe.

Pre samo nedelju dana mogli su da se ponove isti događaji u Ljubuškom da Klara B. koja je bila žrtva nasilja nije snimila i prijavila nasilnika Denisa B, jer joj je, kako kaže, javnost bila jedina šansa da ostane živa.

Pročitajte još "Bojala sam se za sebe i dijete"

Imajući u vidu da su za žene koje trpe nasilje vrata institucija često zatvorena, te da im jedino i preostaje da traže pomoć od javnosti, Vlada Republike Srpske od septembra radi na nacrtu Zakona o sprečavanju femicida kojim će biti dopunjen već postojeći Zakon o sprečavanju nasilja u porodici.

Nacrt zakona biće spreman u oktobru, a njegovo donošenje planirano je u prvom kvartalu 2024. godine, rekao je ministar pravde RS Miloš Bukejlović.

Prema pomenutom nacrtu zakonu, pod nasiljem nad ženama smatraće se sve radnje koje dovode do fizičke, seksualne, psihičke, ekonomske povrede ili patnje žene, uključujući i pretnje, prinudu ili proizvoljno lišavanje slobode, bilo u javnosti ili u privatnom životu.

Takođe, pod nasiljem podrazumeva se i fotografisanje ili snimanje žene u cilju omalovažavanja, kao i neovlašćeno objavljivanje i deljenje fotografija ili snimaka putem društvenih mreža.

Pročitajte još Ubistvo uživo

Sve one koji budu ignorisali nasilje očekuju visoke novčane kazne. Tako će, na primer, zaposleni u vaspitno-obrazovnoj, socijalnoj i zdravstvenoj ustanovi koji ne prijave nasilje prema ženi morati da plate od 1.000 do 3.000 maraka.

Kako je ranije saopšteno iz Vlade RS, ovim zakonom će se propisati da samo edukovani i sertifikovani policajci, tužioci i sudije mogu raditi na predmetima nasilja nad ženama i nasilja u porodici.

Policija u Republici Srpskoj imaće odrešene ruke da osumnjičene za nasilje nad ženom ili u porodici po hitnom postupku udalji iz stana i zabrani prilaz i komunikaciju sa žrtvom na 48 sati, što će, prema rečima stručnjaka, ženama dati do znanja da je sistem na njihovoj strani, piše gradski portal Bijeljina.

Eskalacija nasilja

Da je sve više nasilja nad ženama potvrđuju iz Fondacije "Lara“ u Bijeljini, gde ističu da je broj slučajeva nasilja povećan još od pandemije virusa korona. Prema njihovim informacijama, samo u u prvih osam meseci pandemije imali su 530 poziva na SOS telefon, dok su 44 žrtve nasilja smeštene u Sigurnu kuću.

"Nije ni čudo da je nasilje eskaliralo jer poslednjih godina društvo plasira samo ružne stvari. Nema prave reakcije, kazne su preblage, procesi dugo traju, a to žrtve obeshrabruje da progovore o nasilju i da ga prijave. Mislim da kao društvo tonemo sve dublje, a bojim se da ovde nije kraj, te da moramo uveliko da se pozabavimo ovim problemom”, priča koordinatorka Fondacije Mirzeta Tomljanović za "Nezavisne novine“.

Aleksandar Milić, banjalučki psiholog, kaže da bi institucije trebalo da rade na programima zaštite mentalnog zdravlja i zdravog odrastanja.

"Institucije nisu angažovale stručnjake, nema dovoljno kadrova koji bi napravili te programe i prilagodili ih potrebama. Konstantno se govori da se nasilje povećava iz godine u godinu u svim uzrastima, te da završava kobno. To počinje od vršnjačkog doba, pa se širi nadalje kroz generacije, a sve je veći broj ljudi sa narušenim mentalnim zdravljem“, objašnjava Milić.

Srbija: Bez institucija

Eskalacija femicida takođe je problem i u Srbiji. Prema podacima Koordinacionog tela Vlade Srbije za rodnu ravnopravnost, prošle godine u Srbiji je ubijeno 26 žena. Godina 2023. još uvek se nije završila, a već u oktobru broj ubijenih žena od strane njihovih partnera je 25. Poslednji femicid dogodio se 30. septembra u selu Repince kod Vladičinog Hana.

Iz Udruženja građanki "Femplatz“ ukazale su da institucije u Srbiji još uvek nisu uspostavile mehanizme za sprečavanje femicida budući da svake dve nedelje jednu ženu u Srbiji ubije član porodice.

Pročitajte još Mrtve žene država ne broji

Zbog toga organizacije za zaštitu žena traže da se formira posebno telo koje bi se bavilo femicidom, a i da taj zločin iz mržnje prema ženi uđe u Krivični zakonik.

"Nema nikakve dileme da je ovo posebna vrsta nasilja i da ga kao takvo treba i tretirati. Reč je o ženama žrtvama nasilja, koje su ubijene zato što su žene. Muškarci smatraju da su njihovo vlasništvo i da imaju pravo čak i da je ubiju“, kaže poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković i naglašava da je važno da stvari nazovemo pravim imenom, iako to suštinski nije rešenje problema.

Oko naziva "femicid“ pravnici nemaju dilemu, ali nisu za to da se kao pojam uvede u krivično pravo. Profesor Pravnog fakulteta dr Milan Škulić objašnjava da je reč o teškom krivičnom delu za koje je propisana minimalna kazna od 10 godina ili 20 godina zatvora, a moguća je i kazna doživotnog zatvora.

"To je potpuno adekvatno sa stanovišta zaštite žena od takvih krivičnih dela“, navodi Škulić.

U praksi se, međutim, često ne kvalifikuje kao teško ubistvo, pokazalo je istraživanje FemPlatza. Od 2019. kada je u Srbiji uvedena doživotna kazna, dva puta je dosuđena za ubistvo žene.

U trećini slučajeva kazna je 10 ili 15 godina. U Ministarstvu pravde kažu da za krivično delo učinjeno iz mržnje prema ženi, sudije imaju prostora da odrede teže kazne.

"Najcelishodnije je da Radna grupa Ministarstva pravde za izmenu Krivičnog zakonika analizira podnetu inicijativu i razmotri izmene u pogledu pojedinih krivičnih dela kao što su ubistvo i teško ubistvo, kako bi se pojačala krivičnopravna zaštita žena od rodno motivisanog nasilja", ranije je izjavila ministarka pravde Maja Popović.

A.E/RTRS/Gradski portal Bijeljina/Nezavisne novine/RTS