Nekadašnji gradski arhitekta, Đorđe Bobić podržava ovu ideju za koju kaže da nije nova i da je njena realizacija poželjna zbog lepšeg izgleda fasada i arhitekture zgrada.

I objašnjava za portal “Vremena” kako bi to moglo da bude sprovedeno u praski.

"Potrebno je da grad organizuje jednu posebnu, stručnu instituciju. Recimo Sekretarijat za urbanizam koji bi u saradnji sa Urabnističkim zavodom, a posebno sa Zavodom za zaštitu spomenika kulture, organizovao taj posao, određivao prioritete i kontrolisao kako se to vrši“, kaže Bobić.

Podela troškova i odgovornosti

Međutim, kako kaže Bobić, građani Srbije su mahom već u nezavidnoj ekonomskoj situaciji, te ne bilo fer ostaviti svu odgovornost građanima. 

"Mislim da bi država i grad trebalo da pruže podršku u ovom slučaju, slično kada su građani učestvovali sa 50 odsto učešća u rekonstruisanju fasada“, kaže Bobić.

Kada je reč o premeštanju postojećih klima uređaja, biviši gradski arhitekta kaže da je u opticaju nekoliko mogućnosti.

"To je recimo dvorišna fasada, lođe, krovovi. Sve to je malo komplikovano jer recimo ako imate 20 ili 30 stanova u zgradi, toliko klima na kravu je malo komplikovano“, kaže Bobić.

Da li je ovo realna investicija za građane i koliko bi uopšte koštalo uklanjanje postojećeg klima uređaja, za portal “Vremena” govorio je i urednik portala Gradnja.rs Igor Conić. 

“Na pitanje da li će građani moći ovo da isfinansiraju, ne može se dati jednostavan odgovor. Koliko košta da se izmesti jedna klima sa fasade, jer to zavisi od mnogo faktora kao što su dostupnost, veličina klime, dužina instalacije ili skrivanje cevi, pa samim tim i zavisi kolika će ta investicija biti. 

Koliko bi to koštalo?

U idealnom slučaju pomeranje može koštati oko 100 evra ako je potrebno samo klimu postaviti neposredno pored stare i dovesti sve klime u istu vertikalu.

Međutim, ukoliko repozicioniranje klime zahteva angažovanje dizalice koja se iznajmljuje u proseku od oko 60 evra na sata, ta investicija će se brzo popeti na 300 i više evra. Posebna problematika može biti postavljanje klime na krov gde se ukupnim troškovima treba dodati i 20 evra po svakom dužnom metru za instalacije (struja, bakarna cev, voda) što u slučaju visokih objekata zna da značajno podigne cenu”, objašnjava Conić.

“Sufinansiranje ovog projekta od strane države svakako bi bilo dobrodošlo. Teško je reći da li bi se sve uspelo realizovati za deset godina pogotovo što se u ovu problematiku mora uključiti i problem dostupnosti klima-majstora koji su inako prebukirani. Međutim, određivanje roka je jako važno jer ukoliko ga nema ovi radovi će se odlagati u nedogled”, kaže Conić.

Energetski pasoš

Izmenama postojećeg zakona je, između ostalog, predviđeno da će svaka zgrada, bez obzira na to kad je izgrađena, morati da ima "energetski pasoš", a posedovanje tog sertifikata o energetskim svojstvima objekata biće uslov za kupoprodaju nekretnina.

"Energetski pasoš" daje energetsku ocenu zgrade i sadrži podatke o energetskom razredu zgrade, odnosno potrebnoj energiji za grejanje, o kvalitetu zgrade, kao i preporuke za unapređenje komfora i smanjenje potrošnje energije. Zgrade čiji je vlasnik država moraće taj sertifikat da pribave u roku od tri godine, a vlasnici postojećih poslovnih zgradu u roku od pet godina.

Za vlasnike zgrada, odnosno investitore,  taj rok je duplo duži i tu obavezu moraju da ispune u roku od 10 godina. Posle isteka tog roka, "energetski pasoši" postaće sastavni deo kupoprodajnih ugovora nekretnina, odnosno obavezno će se prilagati prilikom overe ugovora o kupoprodaji nepokretnosti ili zaključenja ugovora o zakupu. 

Za sve te kategorije propisane su novčane kazne ukoliko tu obavezu ne ispune u zakonskom roku, a one se kreću od 25.000 do 100.000 dinara. Izmenama zakona precizirano je da sertifikati o energetskim svojstvima zgrade važe deset godina od dana izdavanja. Nakon isteka 10 godina, izradiće se novi sertifikat.

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com