Zdravlje

Foto: AP

9. 10. 2023. / 13.01

Vakcina protiv gripa pomaže i kod kovida

Širom Srbije počela je vakcinacija protiv gripa. Ova vakcina bila je od pomoći tokom pandemije koronavirusa, a lekari upozoravaju da nadolazeći grip nije bezazlen. Veliki odziv građana za imunizaciju zabeležen je u Nišu gde se od 27. septembra vakcinisalo 1.985 ljudi

U niškom Domu zdravlja, kažu da su zbog  velikog interesovanja građana produžili radno vreme vakcinalnog punkta. Od 27. septembra do danas ovu vakcinu primilo 1.985 građana.

Ova četvorovalentna vakcina preporučuje se osobama starijim od 65 godina, onima koji boluju od hroničnih poremećaja plućnog i kardiovaskularnog sistema, kao i sa metaboličkim poremećajima (uključujući pre svega šećernu bolest), poremećajem bubrega, osobe sa oslabljenim imunitetom. Takođe, preporuka je da je prime zaposleni u javnim službama i ustanovama socijalne zaštite.

Grip nije bezazlen

“Grip nije prehlada ili nazeb. Često se to koristi kao sinonim, što nije tačno. Grip je oboljenje koje ima jasnu etiologiju, to je virus gripa tip A sa svojim podtipovima, odnosno tip B sa svojim sojevima i oni izazivaju svake godine veliki broj obolelih”, rekao je za Danas dr Nebojša Bohucki, epidemiolog Zavoda za javno zdravlje Subotica.

Epidemiolog objašnjava da je grip oboljenje za koje se najranije znalo da ima potencijal da izazove pandemiju, što se i dogodilo nekoliko puta, i da nije nimalo bezazlen.

“Nije bezazleno oboljenje i može da izazove tešku kliničku sliku, ali i da dovede do hospitalizacije i smrtnog ishoda kod rizičnih grupa, zbog čega se i preporučuje vakcinacija. To je smisao, jer drugih načina zaštite nema. Vitamini i zdrava ishrana, sve je to dobro, ali u prevenciji jedino čuva vakcina”, ističe dr Bohucki.

Vakcinacija protiv sezonskog gripa u prvom redu preporučuje osobama koje su starije od 65 godina, jer kako objašnjava naš sagovornik, godine su jedan od faktora rizika, a kada je mlađa populacija u pitanju, savet je da se vakcinišu oni koji imaju hronična oboljenja.

Kada je u pitanju sezona respiratornih infekcija, za koju je karakteristično da počinje u novembru, a da vrhunac dostiže u januaru i februaru, dr Bohucki kaže da se ove sezone može očekivati da poraste broj svih kapljičnih infekcija, budući da se opšte, nespecifične preventivne mere, poput nošenja maski, držanja distance i pranja ruku, više gotovo i ne primenjuju.

Snaga gripa zavisi i od kovida 

“Nošenje maske je jedino obavezno u zdravstvenim ustanovama i sa manjom primenom opštih, nespecifičnih mera, raste broj svih kapljičnih infekcija. Da li će grip zaista da se vrati u punoj snazi, kako je bilo pre pandemije kovida, zavisi i od samog kovida. Ako bude i dalje mutirao, a nema razloga da ne, jer činjenica je da imamo nove aktuelne sojeve omikrona, i sve dok bude nejasna epidemiološka situacija oko kovida, koja se zaista menja iz nedelje u nedelju, a kamoli za mesec dana, teško je dati bilo kakve prognoze, ali generalno smatram da će sa manjom primenom nespecifičnih mera doći do porasta svih respiratornih infekcija, pa i gripa”, poručuje dr Nebojša Bohucki.

Direktorka Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje Sanja Radojević Škodrić rekla je za RTS da je vakcinacija protiv gripa bila od pomoći tokom pandemije koronavirusa, pošto su, kako je rekla, oni koji su bili vakcinisani protiv gripa imali bolju kliničku sliku kada su oboleli od kovida.

Do kraja godine biće objavljena nova lista inovativnih lekova.

 

Z.S/Danas/RTS/Južne vesti

 

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com

Arhiva nedeljnika Vreme>

Pogledajte arhivu