Strah od vakcina, u najvećem broju slučajeva, rezultat je lažnih vesti i definformacija, ali i zloupotreba u političke svrhe, što se najbolje pokazalo kada se pojavio virus korona, rekao je FoNetu imunolog Dragoslav Popović.

“Skepsa je rezultat više faktora, tu je strah od ‘onečišćenja krvi’, strah od novog, strah od infertiliteta, do straha od igle i injekcije. Svi ti strahovi su iz nekog domena iracionalnog i potiskuju ono što bi bilo racionalno, a to je strah od bolesti od kojih vas vakcine štite”, objasnio je Popović. Prema njegovim rečima, korona je donela nezapamćenu buku u javni prostor i eksploziju lažnih vesti i dezinformacija o vakcinama, virusima i bolesti. “Dobili smo infodemiju, koja je sada veći problem nego pandemija virusom korona koja je na zalasku. Tokom pandemije je ogoljen princip zlouporebe vakcina u političke svrhe”, ukazao je Popović.

On je podsetio na polarizaciju u Americi u vezi sa vakcinama, koja se prenela na ceo svet, napominjući da je "Robert Kenedi, koji je bio vodeći antivakser, danas kandidat u predsedničkoj trci".

Više ne spominje vakcine, ali mu je narativ koji je širio oko vakcina samo poslužio da se promoviše sebe, ocenio je Popović.

Kako je predočio, i u Srbiji je bilo političkih partija koje su na izbore izlazile sa antivakserskim stavovima upakovanim u borbu za slobodu mišljenja i odlučivanja.

“Setimo se da smo se mesecima odlučivali za vakcine prema stavu zemalja proizvođača o rezoluciji 1244 – ‘hoću rusku i kinesku vakcinu, a neću zapadne’. To je sve deo manipulacije, ali i opasne igre sa zdravljem ljudi, koja ne sme da se dopušta”, poručio je Popović.

Da su definformacije uzrok nepoverenja u vakcine smatra i direktor Kancelarije Svetske zdravstvene organizacije za Srbiju Fabio Skano, ali napominje da se ljudi ne plaše vakcine, već da imaju pitanja i brige u vezi sa njom.

Zbog toga je važno da im budu pruženi odgovori zasnovani na nauci i informacije zasnovane na dokazima, naglasio je Skano, koji smatra da je ključno ljudima dati prave, istinite informacije da bi mogli da naprave dobar izbor.

“Kovid je mnogo toga promenio, ta nova bolest donela je mnogo nesigurnosti", ukazao je on i potvrdio da je bilo mnogo netačnih i polutačnih informacija. Zato je bilo bitno da se primeni naučni pristup, koji podrazumeva da se saslušaju brige ljudi i da se na njih odgovori relevantnim i tačnim informacijama, istakao je Skano.

Prema istraživanjima Svetske zdravstvene organizacije, na koja se pozvao, ljudi veruju zdravstvenim radnicima i zato je važno da im se omogući pristup tačnim informacijama, kako bi mogli da ih prenesu pacijentima. Da je važno uticati na ljude posredstvom zdravstvenih radnika smatra i rukovoditeljka programa za rani razvoj UNICEF Jelena Zajeganović Jakovljević, koja je, govoreći o vakcinaciji dece iz obaveznog programa, ocenila da se ne može reći da se ljudi plaše vakcina, jer njih 80 ili 90 odsto, u zavisnosti od vakcine i uzrasta, vakciniše svoju decu.

Kako je rekla, “kod onih petnaestak odsto koji oklevaju, postoje brojni razlozi, a jedan od njih može biti i strah – najpre od nečega što su čuli ili pročitali iz naučno nezasnovanih izvora”.

Prema njenom iskustvu, retko se ko od roditelja plaši stvarnih neželjenih efekata vakcine, jer su oni ili veoma blagi i brzo prolaze (kao što je crvenilo na ubodu i niska temperatura) ili veoma retki (kao što je, na primer, alergijska reakcija). Zbog toga, roditeljima moraju biti dostupne tačne i naučno zasnovane informacije još kada planiraju roditeljstvo i na putu kvalitetne brige o detetu, naglasila je Zajeganović Jakovljević.

Ona smatra da će “najbolja informacija doći od osobe od poverenja, a to za većinu roditelja, u oblasti zdravlja, predstavlja pedijatar”. Zato UNICEF, zajedno sa Ministarstvom zdravlja i Institutom za javno zdravlje Dr Milan Jovanović Batut, sprovodi kampanju čiji je cilj da informiše ljude o značaju vakcinacije.

To uključuje i izradu odgovarajućih smernica, kao i treninge za zdravstvene radnike, pedijatre, patronažne i pedijatrijske sestre i romske zdravstvene medijatorke, kao i sve druge koji su u svakodnevnom kontaktu sa roditeljima.

I.Đ./FoNet