“Кada smo osnivali Кomisiju za istraživanje ubistava novinara, gledali smo kako da pročistimo naše institucije – MUP i BIA. Obe institucije su zabrljale u ovom slučaju. Gotovo da nije bilo ozbiljne istrage kada je Ćuruvija ubijen, ali ni u narednih 15 godina", podseća Matić.

Kaže i da su Slavka Ćuruviju ubili jer je bio simbol otpora u oblasti medija kao kritičar vlasti i kao politički potencijal za promene koje su usledile posle 2000. godine.

 Jedinstven slučaj u svetu

Sve vreme u slučaju Ćuruvija na suđenjima je bilo opstrukcija sa različitih strana – skrivanje podataka, dokumentacije, pokušaja da se krunski dokazi izbace iz postupka kako bi optuženi bili oslobođeni.

 "Reč je o jedinstvenoj situaciji u svetu. Pre nas, nigde nije osnovana komisija koja se toliko godina kasnije bavila slučajem i dovela do dve osuđujuće presude. Nadamo se da ćemo imati i konačnu osuđujuću presudu", poručuje Matić.

 Zatiranje medija

Matić je rekao da je tadašnja vlast želela da zatre medije tako što je donela zakon o informisanju sa drakonskim novčanim kaznama koje su iznosile i do  260.000 evra, što je moralo da se plati u roku od 48 sati. Time su praktično uništeni “Dnevni telegraf” i “Evropljanin".

 Podsetio je i da je Slavkovo ubistvo najavljeno u "Politici ekspres“ tekstom "Ćuruvija dočekao bombe", kao i da su taj tekst prenosili na RTS-u.

 Porodica, ćerka Jelena, sin Rade i Branka zaslužuju da izvinjenje, između ostalog, čuju sa RTS-a, rekao je Matić i dodao da se "danas iz različitih medija puca na novinare, te da novinari postaju najveći neprijatelji novinarima".

 S.Z./RTS