Nakon što su dve subote zaredom ekološki protesti blokirali saobraćajnice širom Srbije, vlast je najavila da će sporni Zakon o eksproprijaciji u četvrtak vratiti u skupštinsku proceduru.

Iako u drugom spornom Zakonu o referendumu i narodnoj inicijativi ne vidi ništa sporno, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je izrekao spremnost da se i o njemu razgovara, ako je "problem visoka taksa“ za podnošenje zahteva o referendumu.

Uprkos ovom popuštanju organizatori protesta su za subotu 11. decembra najavili još brojnije blokade.

U novom zakonu o eksproprijaciji postoji čitav niz problematičnih odredaba, a dve najspornije su očigledno neustavne, kaže za "Vreme“ profesorka prava Vesna Rakić Vodinelić.

"Jedna je da se eksproprijacija nepokretnosti, zemljišta ili zgrade, može vršiti onda kada Republika Srbija zaključi međunarodni ugovor, što znači ugovor sa stranom državom ili korporacijom, i kada se obaveze i prava iz tog ugovora proglase javnim interesom.“

"Time se“, objašnjava, "osim javnog interesa onako kako je do sada bio definisan, a to je opštekoristan interes, uvodi kao novi osnov za eksproprijaciju privatni interes strane kompanije“.

Njena druga najveća primedba tiče se plaćanja eksproprisane nelegalne nepokretnosti: "Kod nas je oko polovina zgrada sazidana bespravno, dakle bez građevinske dozvole. Mogućnost ozakonjenja postoji, ali ona ne zavisi samo od onoga ko je vlasnik nego i od državnog organa koji vrši ozakonjenje, tako da neki postupci traju veoma dugo. A Zakon je u spornoj odredbi predvideo da se za objekte koji nisu legalizovani ne plaća tržišna vrednost, nego građevinska koja je nekoliko puta manja od tržišne.“

Prilikom ocene ustavnosti ovih odredaba, Rakić Vodinelić se poziva na član 58 Ustava Srbije, i kaže: "U tački proglašavanja privatnog interesa za javni interes i u tački gde se nelegalizovani objekti imaju nadoknaditi samo po njihovoj građevinskoj a ne po tržišnoj vrednosti, ovaj zakon je u suprotnosti sa Ustavom.“

Šta Vučić sada može da uradi, s obzirom na to da smatra da je zakon u skladu sa Ustavom? "U članu 66 Zakona o Ustavnom sudu“, objašnjava ona, "predviđen je institut koji se zove: prethodno ispitivanje ustavnosti. Vučić može, i to bi bio čist institucionalni put, da se obrati Ustavnom sudu Srbije i zatraži ispitivanje prethodne ustavnosti spornih članova zakona.“

U daljem tumačenju pravnih mogućnosti Rakić Vodinelić navodi: "Takođe, on može prosto da odbije da potpiše taj zakon i da ga vrati skupštini na ponovno izjašnjavanje. Skupština može ponovo da usvoji isti zakon, pa ako on odbije i drugi put da potpiše, onda ga ukazom proglašava predsednik Narodne skupštine, a to je Ivica Dačić. Najzad, Vučić može tu loptu da prebaci i na njega.“

Mnogo je veći problem Zakon o referendumu, ističe sagovornica "Vremena“, a on je već stupio na snagu. "Tu nema očigledne neustavnosti, ali ima odredaba koje taj zakon čine besmislenim.“

Jedna od njih je da se notaru mora platiti overa potpisa, kaže ona, što obesmišljava ideju da građani organizuju referendum, jer nemaju novca da snose tolike troškove, pogotovo kada se radi o malom referendumu u nekom selu ili mesnoj zajednici.

"Drugo, referendum se može staviti van snage u vrlo kratkim rokovima. Na primer, za godinu dana skupština može da kaže da taj referendum više ne važi.“

"Referendumsko glasanje u svakom slučaju organizuje država, bilo da referendum sprovodi država bilo građani."

"Možda bi moglo biti neustavno u vezi sa narodnom inicijativom", objašnjava profesorka prava, "što i posle prikupljenog određenog broja potpisa građana, Skupština ima diskreciono pravo da stavi njihovo pitanje na raspravu ili ne. U čemu je onda uopšte značaj te inicijative?“

Na pitanje šta misli o ukidanju cenzusa, Rakić Vodinelić kaže da je to vrlo loše rešenje. "Ono postoji u Ustavu od 2006. i nastalo je kao i mnogi drugi delovi Ustava – pogodbom svih tadašnjih stranaka, kako vlasti tako i opozicije.“

Dodaje da "s jedne strane, ukidanje cenzusa nije neustavno, jer ako Ustav za svoju sopstvenu promenu na referendumu ne traži cenzus, onda za manje značajne akte takođe nema smisla da se traži“.

S druge strane, ako se radi o referendumu koji angažuje sredstva građana bilo kroz budžet bilo kroz njihov samodoprinos, taj referendum, bez bar jednotrećinskog cenzusa ili cenzusa od 30 posto izašlih, niko neće raspisati jer on neće imati legitimitet.

"Ovakav referendum je nepošteniji od izbora za parlament“, zaključuje ona. "Zato što na izborima bar imate RIK i biračke odbore u koje ulaze predstavnici opozicije, dok ovde nemate nikakvu kontrolu. Nikakvu. A imamo iskustvo već desetogodišnjih krajnje nepoštenih izbora.“

Na pitanje koji je pravni način da se ovaj već važeći zakon vrati u skupštinsku proceduru, Rakić Vodinelić odgovara: "Vlada je predlagač zakona, ona može da predloži da se zakon stavi van snage“.

 

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com