Samo nekoliko sati posle nezapamćenog masakra u Srbiji kada je Kosta K. (13) ubio osmoro đaka i školskog čuvara u Osnovnoj školi “Vladislav Ribnikar” u Beogradu, ministar obrazovanja u ostavci Branko Ružić izjavio je kako je jedan od okidača za ubicu bilo i prečesto igranje video-igrica.

S tim se složio i predsednik države Aleksandar Vučić. Novinar i bloger Mihailo Tešić, poznavalac gejmerske kulture izjavio je za Dojče vele kako su video-igre i društvene mreže možda dale formu masovnom ubistvu, ali nisu suština niti uzrok zločina.

“To uglavnom pominju ljudi koji ne znaju šta je gejmerski svet, a on je poseban fenomen koji zbilja ima svoje patologije. Razumem zašto mnogi misle da tu ima nešto. Ali, kad se krivi jedan aspekt pop-kulture, time se zanemaruje sve ostalo. Pop-kultura je glomazna i raznovrsna, od knjiga preko stripova do filmova, a u svemu tome ima nasilja, pa nekad i glorifikacije nasilja. Obično ljudi posebno apostrofiraju video-igre, jer misle da si tu deo scene, tu nešto aktivno radiš. Ipak, kad pogledamo koliko već generacija ima priliku da igra nasilne video-igre, ne vidi se da to više utiče na one koji prsnu i izvedu nešto poput ovoga na Vračaru. Nema veće incidencije među gejmerima”, kaže Tešić.

On se potom osvrće i na usmeravanje Ružića posle masovnog ubistva dece ka Americi, njenoj kulturi i nekim filmovima.

Moraju postojati patologije koje niču u porodici

“Kad nas već Ružić usmerava ka Americi, hajde da je pogledamo kao zemlju koja, nažalost, ima najveća iskustva s ovako nečim. Otkako se od osamdesetih masovnije pojavljuju masovne pucnjave, okrivljavano je sve redom: filmovi, satanističke sekte, društvene igre… Devedesetih su mnogi hteli političke poene na krivljenju video-igara. Danas se stiglo do društvenih mreža, posebno TikToka. Za razliku od drugih vidova zabave, video-igre možda lakše uvlače ljude. Svima koji igraju se dešavalo da se zaigraju, pa im prođe dvanaest sati pred računarom. Ko je introvertniji i više se plaši okolnog sveta, može biti još žešće uvučen i to može biti vrsta patologije. A opet, ljudi se gube i u knjigama ili fantastičnom svetu filmova. Ipak, ništa od toga nije dovoljno objašnjenje pokolja. Moraju postojati neke druge patologije, psihološke predispozicije koje niču u porodici i drugde, kao plodno tle”, kaže Tešić.

Ono što je možda i najviše šokiralo javnost u Srbiji bilo je pronalaženje papira u stanu u kojem živi Kosta K. a na kojem je napisao na engleskom jeziku “primarne mete”. Da li se tu zapravo vidi uticaj video-igara, za Dojče vele objašnjava Mihailo Tešić.

Deca način komunikacije formiraju kroz ono što rade i žive

“To daje formu njegovom pohodu, ali nije suština. Da nije bilo video-igara, to bi bilo nešto drugo. Pre sto godina bi možda čitao "Zločin i kaznu“ i udario nekog sekirom. Deca način komunikacije formiraju kroz ono što rade i žive, to je tako otkako postoje tinejdžeri. Ovi danas igraju igrice i provode vreme na TikToku, i tu će terminologiju koristiti u stvarnom životu. Vidim opšte zgražavanje u stilu "kako deca mogu tako bezdušno da reaguju“? Ali, klinci u tom dobu ne mogu pojmovno da obuhvate šta se desilo, naprosto nemaju dovoljno razvijen moždani sistem da to obrade. To je neurološka činjenica”, smatra Tešić.

Predsednik Vučić je rekao da je napadač zamišljao da i u stvarnosti, kao u igrici, svako ima više života.

“Da. Ne samo deca, već i mi stariji, pogotovo srednja klasa, imamo priliku da dobar deo dana živimo virtuelno, bez dodira sa realnim štrokavim stvarima. Deca su pogotovo učaurena u virtuelnom. Škola, kuća, telefon, malo dodira sa stvarnim. Onda i ne mogu to da obuhvate”, dodaje Tešić.

Vlasti su brzinski donele neke mere, poput želje da se zauzda darknet ili da se snizi starosna granica krivične odgovornosti. Ima li to smisla?

“To sa darknetom je lupetanje u prazno. To bi značilo zabranu mnogo stvari na klasičnom internetu, a to se neće desiti. Prvi impuls i ljudi na vlasti, i onih koji pretenduju da budu na vlasti, jeste da se dodvore narodu, da deluje kao da razmišljaju i mogu nešto brzo da urade. Stvari su kompleksne i ne mogu da tvrdim kakvi će biti efekti. Ali, recimo, ko bi prvi bio pogođen spuštanjem granice na 12 godina? Deca koja kradu, ili prose, verovatno mnogo romske dece. Takve brzinske mere često pogode baš ugrožene umesto da budu rešenje”, kaže između ostalog Tešić za Dojče vele.

I.Đ./Deutsche welle

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com