Profesor Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju (FEFA) Goran Radosavljević izjavio je da nas ne očekuje pad cena hrane i da će najavljeno poskupljenje akciza, električne energije, gasa, kao i raskalašne fiskalne mere koje predviđaju neselektivnu pomoć svim građanima, verovatno podgrejati inflaciju koja je u Srbiji gotovo dvostruko veća nego u Evropi.

"Deo rasta cena kod nas jeste uvezen, zbog rasta cena energenata i roba na svetskom tržištu, ali je deo naš interni. Pre svega poslednjih godina imamo loše, gotovo nikakve investicije u sektoru proizvodnje hrane, što je dovelo do toga da Srbija danas uvozi čak i mleko,“ rekao je Radosavljević televiziji Insajder.

Prema njegovim rečima, od jula 2021. godine cene hrane u Srbiji povećane su za gotovo 45 odsto, a od jula 2019. čak 57 odsto.

Cene su tu da ostanu

"Plašim se da su cene tu da ostanu i da ćemo morati da se naviknemo na njih. Inflacija je pojela u proseku 40 odsto našeg standarda u poslednje tri godine. Jedini izlaz je rast standarda i moraćemo da promenimo kako se neke stvari finansiraju i način oporezivanja, da bi građani imali veći dohodak,“ kazao je Radosavljević i objasnio da jednokratna pomoć države nema uticaj na standard građana, niti bilo kakav ekonomski smisao.

Pročitajte još Šta će od srede biti jeftinije u prodavnicama u Srbiji

Dodaje da je "to čisto rasipanje para iz budžeta i predizborno obećanje“, da se troši novac koji će "kad-tad doći na naplatu“, da je  "ključna stvar da se država ne ponaša kao siledžija koji uzme 100, a zauzvrat da 20.“

Trgovačke marže veće nego u Nemačkoj

Odgovarajući na pitanje da li je opravdano mešanje države u trgovačke cene i da li su za rast cena odgovorne visoke trgovačke marže, Radosavljević kaže da mi ne znamo šta se sve u toj oblasti dešava.

"Ako su marže ovde veće nego u Nemačkoj, zbog čega nema još deset trgovaca. Nešto tu nije kako treba,“  kaže Radosavljević. "Mi ne znamo šta se dešava, da li ima monopola i da li je primarna proizvodanja ugrožena, ali država ne treba da se bavi maržama u maloprodaji, već krajnjim ishodom. A ako neko ostvaruje ekstraprofit, postoje mehanizmi kako da se to reši.“

M.N./FoNet

 

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com