Premijer Hrvatske Andrej Plenković izjavio je u petak da se traže opcije zajedno sa pripadnicima nacionalnih manjina da li kazne za upotrebu ustaškog pozdrava "Za dom spremni“ mogu biti veće i strože. Izmene krivičnog zakona koji bi njegovu upotrebu potpuno zabranili premijer nije ni spomenuo tokom komemoracije povodom 77. godišnjica proboja iz ustaškog logora Jasenovac.

"Ja sam još jednom naglasio da su postojeći propisi i presude Ustavnog suda vrlo jasne što se tiče pokliča, tu mislim da samo treba ujednačiti praksu“.

Debata i razni pokušaji izmene pravnog okvira na ovom planu u Hrvatskoj traju već godinama. Druga vlada Andreja Plenkovića nastavlja da levitira između evropskog imidža spolja i udovoljavanja onim strujama koje bi "za dom spremni“ i dalje nosili kao svoje obeležje.

Tako zaključci Saveta za suočavanje sa prošlošću, na inicijativu Andreja Plenkovića, iz 2018. godine sugerišu da iako je ustaški pozdrav zabranjen, on se "može tolerisati na komemoracijama poginulim pripadnicima HOS-a“. Hrvatska stranka prava (HSP) imala je svoju paravojnu formaciju HOS, koja je kao svoju oznaku koristila ustaški poklič.

Te 2018. godine nije prošla ni inicijativa hrvatskih Socijaldemokrata (SDP) da se interpelacijom u Saboru Vlada obaveže "da će svojim delovanjem sprečiti korišćenje simbola i pozdrava koji su u Hrvatskoj zabranjeni na temelju Ustava, zakona i jasne sudske prakse“. Ustav Republike Hrvatske nedvosmisleno navodi da se današnja suverenost temelji na odlukama ZAVNOH-a iz 1943. i antifašističkih vrednosti.

Tolerantan zakonski okvir

Bez obzira na to, postojeći pravni okvir u današnjoj Hrvatskoj je takav da korišćenje ustaške simbolike ne podrazumeva izričito kazneno delo. Iako je sudska praksa, prema mišljenjima pravnika u Hrvatskoj, manje-više bila ujednačena u kažnjavanju ustaštva, presuda pevaču Marku Perkoviću Thompsonu pokazala je da može i drugačije. Pre dve godine Visoki prekršajni sud oslobodio je Thompson-a iako je u svojoj pesmi "Bojna Čavoglave“ koristio sporni poklič.

Najnoviji pokušaji da se pravnim putem ovo pitanje reši počeli su u januaru prošle godine na predlog Jevrejske opštine u Zagrebu, uz učešće predstavnika sprskih i romskih nacionalnih manjina. Iako predstavnici Samostalne demokratske srpske stranke (SDSS), koja u pregovorima učestvuje i sedi u Vladi sa Plenkovićem, kaže da od tih zahteva neće odustati, konkretnih mera još uvek nema.

Nemački i austrijski primer 

Hrvatska ne mora da bude mnogo inovativna da bi se izborila sa ustaštvom, ukoliko za to ima političke volje. Nemački krivični zakon, na primer, potpuno je jasan: zabranjeno je isticanje oznaka i simbola nacističkih organizacija. One koji ih ističu čeka optužnica za raspirivanje mržnje, dok je za "nacistički pozdrav“ kazna zatvora i do tri godine.

Mnogi u Hrvatskoj smatraju da je i Austrija, koja već godinama zabranjuje ustaške skupove u Blajburgu, dobar primer i za hrvatske vlasti. Visoke novčane kazne za isticanje ustaških simbola veruje se da bi mnoge odvratile od toga. Od prošle godine, za isticanje ustaških simbola u Austriji novčana kazna iznosi 4000 evra, a u slučaju ponavljanja ovog dela kazna je 10 hiljada evra.

Jedne verzije odakle potiče sporan poklič još uvek nema. Za istoričare nema dileme da se radi o kontroverznom ustaškom vojnom pokliču koji su koristile ustaše, kao simbol Nezavisne države Hrvatske (NDH). Pristalice korišćenja pokliča neretko kažu da je to hrvatski izraz koji se prvi put spominje 1684. autora Pavao Ritter-a Vitezovića, te se koristio tokom itorije kao "bojni poklik u književnosti i pesništvu“.

Novosti.hr/ RSE/N1/Al Jazeera

 

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com