U proteklih 20 godina Kina je uglavnom zemljama u razvoju pozajmila 1,34 biliona dolara, što je danas čini najvećim svetskim kreditorom, navodi se u studiji Istraživačke laboratorije Aid Data.

Među zemljama koje su na listi dužnika Kine je i Srbija. Dug Srbije prema Kini povećao se 12 puta u poslednjih deset godina, pokazuju podaci koje je Radio Slobodna Evropa (RSE) dobio na upit od Narodne banke Srbije (NBS).

Dug je pre deset godina bio 305 miliona evra, a sada je 3,7 milijardi evra.

Protekle decenije krediti su uzimani za infrastrukturne projekte, koji su zbog manjka transparentnosti od samog početka pod lupom Evropske unije (EU).

"Treba biti obazriv"

Ovakva situacija, prema Branimiru Jovanoviću iz Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije, još nije zabrinjavajuća, ali "treba biti obazriv".

"Glavni problem kineskih kredita su određene skrivene klauzule koje mogu imati visoku cenu", ocenio je Jovanović za Radio Slobodna Evropa.

EU je najveći investitor i najvažniji spoljnotrgovinski partner Srbije, koja je od 2012. država kandidat za članstvo u Uniji.

Paralelno sa svojim evropskim putem, Srbija je postavljala temelje za strateško partnerstvo sa Pekingom – pored ostalog kroz kredite za puteve, železnicu i druge objekte koje će građani otplaćivati decenijama.

Najveći deo duga otpada na kredite kod kineske Export-Import banke.

Kineski krediti trenutno, prema podacima NBS, čine 8,4 odsto ukupnog spoljnog duga Srbije. To znači da država na svakih 100 evra duga stranim kreditorima, osam evra duguje Kini.

Pozajmice pod nepozantim uslovina

Podaci su dobijeni analizom skoro 21.000 kineskih projekata koji se odvijaju u 165 zemalja.

Pozajmnice su uglavnom date pod nepoznatim uslovima i gotovo su u potpunosti indirektno ili direktno povezane sa finansiranjem velikog kineskog projekta “Pojas i Put”.

Mnoge države uzimaju kredite i uspevaju da ih pretvore u profitabilna privredna rešenja, ali su neke nerazvijene zemlje, prema sličnoj studiji Asošijeted presa, poput Pakistana, Kenije, Zimbabvea, Laosa i Mongolije, značajno opterećene vraćanjem kineskog duga. Na taj način im se odlivaju ogromne količine deviznih rezervi i prazne državne kase u kojima ne ostaje dovoljno sredstava za normalno funkcionisanje države.

Podaci pokazuju da mnoge zemlje odvajaju više od trećine ukupnih prihoda za otplatu duga, čiju polovinu čine pozajmice iz Kine. Zbog finansijskog ćorsokaka zajmova uzetih za izgradnju puteva, luka, rudnika i električnih centrala, Zimbabve i Šri Lanka nisu mogli da plaćaju ni kamate na dug Kini.

Za šta sve Srbija otplaćuje kredite?

Srbija, kako se vidi iz budžeta, trenutno isplaćuje kredit za most Zemun-Borča u Beogradu, obilaznicu oko Beograda, autoput kojim će se povezati Beograd i Čačak u centralnoj Srbiji, novi blok termoelektrane Kostolac B i brzu saobraćajnicu Novi Sad – Ruma, poznat kao "Fruškogorski koridor".

Kako se vidi iz budžeta, najduže će, do 2039. godine, otplaćivati deonicu autoputa Preljina – Požega i deonicu pruge Novi Sad – Subotica u okviru međunarodne pruge Beograd – Budimpešta.

Uzimanje kineskih umesto evropskih kredita vlast u Srbiji pravdala je fleksibilnošću i lakšom dostupnošću.

Među dužnicima i SAD

Predsednik SAD Džo Bajden i njegov kineski kolega Si Đinping sastanju se u Kaliforniji, a američki zvaničnici navode da ne očekuju da će tokom razgovora biti postignut veliki napredak koji bi dramatično poboljšao odnose ove dve zemlje.

Naime, trgovinski odnosi su dosta zategnuti u poslednje vreme, a od njihovog poslednjeg susreta, u novembru 2022. godine, na Baliju, ništa značajnije se nije dogodilo kako bi se to promenilo.

Procenjuje se da je dug SAD prema Kini oko 971,8 milijardi dolara i taj dug dolazi uglavnom u obliku hartija od vrednosti američkog trezora (obveznice koje izdaje savezna vlada).

Neki analitičari i investitori strahuju da bi Kina ovo mogla da iskorsiti i potencijalno nanese štetu ekonomskom rastu Sjedinjenih Američkih Država.

Direktoka Nacionalne obaveštajne službe Avril Haines upozorila je nedavno da ako Sjedinjene Američke Države dođu u situaciju da ne mogu da otplaćuju svoje dugove, Peking i Moskva će iskoristiti priliku da šire narative o nesposobnosti Amerike da funkcioniše kao demokratija.

“Mislim da bi se naši analitičari složili da je gotovo sigurno da će Kina i Rusija pokušati iskoristiti takvu priliku”, rekla Haines u svom nedavnom obraćanju pred Odboro za oružane snage.

Japan, vodeći nosilac američkog duga koji iznosi oko 1,2 biliona dolara.

B.G./FoNet/Slobodna Evropa/Investopedia

 

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com