Pravosuđe

Foto: FoNet

13. 12. 2022. / 20.33

Zakon o policiji: Javna rasprava neće biti dovoljno javna

Sistem video-nadzora za automatsko prepoznavanje lica je atak na slobodu građana i u suprotnosti sa obavezama koje je Srbija preuzela u sklopu pristupnih pregovora sa Evropskom unijom, ocenio je Nacionalni konvent o EU

Nacrt Zakona o unutrašnjim poslovima je u proceduri, u fazi javne rasprave tokom koje će pojedinci i organizacije moći da kažu šta misle o njemu.

Javna rasprava će biti održana  od 21. do 27. decembra.

Nacionalni Konvent o Evropskoj uniji je danas ocenio da ovaj Nacrt "nije po meri građana“, kao i da "ne ispunjava obaveze koje je Vlada Srbije preuzela u pristupnim pregovorima sa EU“. Zato predlaže da se javna rasprava produži do 31. januara iduće godine, kako bi bilo dovoljno vremena da se sporni predlozi poprave.

Sporni predlozi se odnose na uvođenje sistema video-nadzora za automatsko prepoznavanje lica.

O njima su se pojedine opozicione stranke i nevladine organizacije oglasile i pre javne rasprave.

Primetile su da je to isti onaj zakon koji je prošlog leta predložio Aleksandar Vulin tadašnji ministar policije, a koji je septembra 2021. povučen nakon oštrih kritika civilnog društva, odnosno, nakon izjave predsednika Vučića da ga nije pročitao. Takođe, nije jasno zašto su sporne odredbe ostale, upozoravaju na široke mogućnosti zloupotrebe, kao i na povredu ustavnih prava.

Sigurnosne kamere za ovaj sistem već postoje, to su kamere kineske kompanije Huavej koje je Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) Srbije kupilo još 2019. godine i koje su već instalirane na ulicama Beograda. Nevladine organizacije upozoravaju da se njihovom upotrebom ugrožava pravo na privatnost građana.

Kako navodi RSE, upotreba sistema masovnog nadzora pravda se potrebom za unapređenjem bezbednosti, a MUP je ranije naveo da će korišćenje napredne tehnologije doprineti "prevenciji kriminala, većoj stopi otkrivanja krivičnih dela i prekršaja i hapšenju učinilaca".
Projekat "Bezbedan grad", u okviru kojeg su kupljene od kineskog Huaveja, predviđa da ih bude više od 1.000 na 800 lokacija u Beogradu.

U članu 44. novog Nacrta zakona navodi se da se delovi sistema za obradu podataka koriste i za automatsku detekciju lika koja uključuje "obradu biometrijskih podataka detektovanog lika i telesnih karakteristika, vreme i lokaciju i učešće lica u događaju (…)".

U članu 71. navodi se da se prepoznavanje na osnovu biometrijskih karakteristika može izvršiti "radi pronalaženja izvršioca krivičnog dela, za pronalaženje lica za koje se osnovano sumnja da priprema krivično delo, te za pronalaženja lica za kojim se traga".

Iz MUP-a su ranije za RSE naveli da sistem prepoznavanja lica još nije u funkciji i da će javnost o tome biti blagovremeno obaveštena.

U novom dokumentu su, ocenjuju organizacije civilnog društva, sporne i druge odredbe poput one koja daje ovlašćenja policiji da i bez naredbe suda ulazi u stanove i druge prostorije.

Srbija je, u okviru saradnje sa kineskom kompanijom Huavej, 2017. godine potpisala Memorandum o strateškom partnerstvu o razvoju širokopojasnog interneta, a dve godine kasnije potpisan je i Memorandum za razvoj projekta ‘pametnih gradova’.Kao deo tog projekta, u Beogradu je septembra 2020. otvoren i Huavejev Centar za inovacije i razvoj digitilazacije. Prethodno je u martu otvoren i gradski "Data centar" u Kragujevcu.

SAD su ovoj kompaniji 2019. uvele sankcije, uz obrazloženje da predstavlja bezbednosnu pretnju zbog veza sa kineskom vladom. Sumnja se da Kina pruža pristup velikim setovima podataka drugih zemalja.

Stav Srbije o saradnji sa Huavejem nije promenjen ni nakon što se predsednik Aleksandar Vučić potpisom na sporazumu u Vašingtonu septembra 2020. obavezao da će zabraniti upotrebu 5G mreže koja je nabavljena od nepouzdanih kupaca.

S.Ć./RSE

 

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com

 

 

 

Arhiva nedeljnika Vreme>

Pogledajte arhivu