Vlada Srbije donela je u utorak Uredbu kojom ograničava rast cena pet proizvoda: šećera, brašna (tip 400), suncokretovog ulja, svinjskog mesa (od buta) i dugotrajnog mleka od 2,8 odsto masti. Ovo je urađeno zbog “zaštite životnog standarda građana”, pošto se u kupovini hrane “najveći deo troškova odnosi upravo na artikle obuhvaćene ovom odlukom”, izjavila je ministarka trgovine Tatjana Matić,

Na sajtu ministarstva trgovine piše da je ova Uredba “bazirana na najavama novih poskupljenja osnovnih životnih namirnica, kao i sirovina, od kojih su pojedine i na svojim desetogodišnjim maksimumima”.Cene pomenutih namirnica zadržaće se na nivou na kom su bile 15. novembra.

Iako Uredba gađa najsiromašnije, kojima je udeo hrane u potrošačkoj korpi mnogo veći od onih sa prosečnim i visokim zaradama, sasvim je moguće da će zamrzavanje cena zapravo dovesti do nestašice ovih proizvoda, uprkos tome što su Uredbom propisane i kazne za smanjenje njihove proizvodnje.

Jer, ako moram da prodajem robu po propisanoj ceni, a sve ostale cene neumoljivo rastu (stigli smo 6,6 odsto međugodišnje inflacije), onda mi se takav posao ne isplati, jer ću na njemu da gubim novac.

To dalje znači da ću na svaki način probati da izvrdam novi propis, jer, ako ne uspem, na kraju ću biti oštećen, a ministarka Matić je već najavila da bi važenje Uredbe moglo da bude produženo i nakon isteka predviđenih 60 dana.

Ne pomaže ni što država već godinama podiže plate u javnom sektoru brže nego što raste BDP, a još manje što već dve godine deli (pozajmljeni) novac i kome treba i kome ne treba.

Početkom 2022. penzioneri će dobiti još po 20.000 dinara, što će dalje pogurati tražnju, a time i cene. Jer, iako je inflacija u Srbiji najvećim delom uvozna, ona je ipak iznad nivoa inflacije u EU.

Međutim, ma koliko se centralne banke trudile da inflacija bude niska i stabilna, možda i najgore kod ovog stanja jeste nepredvidivost. Tako je Narodna banka Srbije koliko u avgustu procenila da inflacija neće preći 4,5 odsto, da bi za manje od dva meseca saopštila da, zapravo, inflacija neće sići ispod 4,5 odsto još pola godine.

Kada se ne zna kakve cene nosi sutrašnjica, ljudi se generalno uznemire. A šta tek reći za ljude iz Srbije kojima je zanavek urezan pustoš hiperinflacije devedesetih?

Upravo to je dodatni problem (specifičan za Srbiju) kod ove odluke vlade – asocijacije koje slede nakon izraza “zamrzavaju se cene zbog visoke inflacije” nisu nimalo prijatne i kreću se od bonova za osnovne proizvode, preko par-nepar sistema vožnje zbog nedovoljno benzina, pa sve do markica za hleb, nestašice svega i svačega i praznih rafova u prodavnicama.

Naravno da ovoga puta neće doći do hiperinflacije, ali je kvaka što i inflatorna očekivanja učesnika na tržištu guraju inflaciju. Ovdašnja praksa je naučila ljude da otvore četvore očiju kada čuju “zamrzavanje cena”: prvi impuls im je da nakupuju šta mogu, jer toga kasnije verovatno neće biti, ili će da poskupi. A time, onda, pospešujemo začarani krug.