Kako je saopšteno iz Saveta, Bregu je objasnila da će prema procenama region Zapadnog Balkana u predstojećim decenijama izgubiti između jedne četvrtine i polovine kvalifikovanih i obrazovanih mladih građana.

"Znamo sve faktore koji potiču iseljavanje kvalifikovanih mladih ljudi, od visoke stope nezaposlenosti i siromaštva do isključenosti", kazala je Bregu i dodala da su poznati i faktori koji privlače mlade ljude, kao što su geografska blizina Evropske unije, ali i činjenica da određene zemlje članice idu i korak dalje i potiču dolazak visokokvalifikovanih imigranata sa Zapadnog Balkana. 

Ona je objasnila da se na izvestan način može odrediti cena odlaska ljudi iz regiona. "Troškovi visokog obrazovanja po osobi se u proseku kreću od preko 18.000 eura u Albaniji do 34.000 evra u Srbiji", ukazala je Bregu. Kako je naglasila, u isto vreme, Bosna i Hercegovina godišnje troši više od 50 miliona evra na obrazovanje medicinskih radnika od kojih je moguće da će neki raditi u inostranstvu. 

"Da li će Zapadni Balkan nastaviti sa proizvodnjom besplatne radne snage za druge ili ćemo napraviti okruženje u kojem će naša omladina željeti ostati", upitala je Bregu. Podsetila je na rezultate ovogodišnjeg istraživanja Balkan Barometar, koji pokazuju da 47 odsto mladih navodi mogućnost zapošljavanja kao najvažniju oblast kojoj vlast treba dodatno da se posveti. 

Pročitajte još: Priča bez kraja: Beg iz srpskog ekonomskog raja

Za njom ide obrazovanje, koju je kao važnu oblast navelo 38 odsto, a sigurnost 26 odsto mladih. Bregu je napomenula da je istraživanje pokazalo i da 70,6 odsto ispitanika uzrasta od 18 do 25 godina razmatra da živi i radi u inostranstvu.

 "Ako se te namere ostvare, Zapadni Balkan bi uskoro mogao postati društvo koje stari", upozorila je Bregu. Prema njenim rečima, region treba brzo delovati, te da negovanje odnosa s dijasporom i korištenje emigracije mogu biti dobre mogućnosti.

Iz Srbije ode u proseku 45.000 ljudi godišnje

Prema nekim procenama, Srbiju u poslednjih desetak godina napušta između 30.000 i 60.000 ljudi godišnje. Ova procena se čini tačnom, jer je prema podacima Eurostata, u periodu od 2013. do 2021. prvi put zatražilo i dobilo boravišnu dozvolu u zemljama Evropske Unije 343,7 hiljada srpskih državljana.

Od ukupne srpske emigracije, njih 80 odsto se nalazi u Evropskoj Uniji, plus Švajcarska, što se otprilike poklapa sa poreklom doznaka koje stižu u Srbiju.

Pročitajte još: Mozak kao opasnost

Prema podacima Narodne banke Srbije, među 10 zemalja iz kojih dolazi najviše doznaka, sedam je iz Evropske unije (Nemačka, Austrija, Francuska, Hrvatska, Italija, Švedska i Slovenija) uz Švajcarsku. Udeo ovih osam zemalja u ukupnim doznakama je oko 70 odsto.

Ako se saberu ukupni troškovi vaspitanja i obrazovanja kojih se Srbija odrekla kroz prosečni godišnji odliv 45.000 građana, oni se kreću u rasponu od 5,8 do 6,7 milijardi dolara godišnje. U kumulativnom iznosu za posmatranih 11 godina, to nas košta 67,6 milijardi dolara.

Z.S/FoNet

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com