Pozornica zbivanja, Zaporožje, kao i većina nuklearki podignuta na velikoj vodi, pravi je ćutljivi energetski džin. Sa snagom na pragu svakog od reaktora od 950 MW, ukupna snaga Zaporožja iznosi 5700 MW što je čini najvećom nuklearnom elektranom u Evropi, sa polovinom ukrajinskih nuklearnih kapaciteta i petinom njihove elektroprivrede. To je više od termo-kapaciteta srpske elektroprivrede i predstavlja snagu koja bi, samo u jednoj elektrani, podmirila potrebe čitave Srbije za strujom…

Posade na zaporoškim reaktorima bile su prethodnih nedelja podvrgnute stresu za kakav teško da su unapred pripremane. No, uprkos medijskoj lavini i zastrašujućim napisima, sami reaktori ne mogu biti direktno ugroženi od eksplozija i pucnjave, budući da su projektovani da izdrže ogromna opterećenja, seizmičke potrese i zaista razorne eksplozije. Uostalom, ma kako se kao dečaci igrali rata i “slepo” srljali u bitku, teško je zamisliti komandanta koji bi izdao naređenje da se granatira neki od reaktora.

Ali, ranjivost ovakvih postrojenja ne leži u njihovom srcu, nego u udovima – elektrane su tako projektovane da se razmišljalo i o alternativi za alternativu, ali sve veća i veća oštećenja okruženja reaktora mogla bi dovesti do otkazivanja nekog od pomoćnih sistema. To je put u svojevrsnu katastrofu i mogao bi se nazvati “Fukušima scenarijem”…

 

Pročitajte ceo tekst Slobodana Bubnjevića u nedeljniku "Vreme" od četvrtka, 1. septembra 2022.

Pretplatite se na digitalno izdanje

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com