Naime, po starom Zakonu o zaštitniku građana mandat ombudsmana je bio pet godina uz mogućnost jednog reizbora. Po novom zakonu donetom krajem 2021. godine ukinuta je mogućnost reizbora, ali je mandat zaštitnika sa pet produžen na osam godina.

Međutim, uprkos zakonskoj zabrani reizbora, kako tvrde iz nevladinih organizacija, upravo je Pašaliću dopušteno da se još jednom kandiduje, a sam Pašalić je pred skupštinskim Odborom za ustavna pitanja i zakonodavstvo izjavio kako ima u zakonu utemeljena legitimna očekivanja koja štiti evropska konvencija da bude ponovo izabran.

Iz redova stručne javnosti i nevladinih organizacija koje se bave ljudskim pravima stiglo je puno kritika kako na dosadašnji rad ombudsmana.

“On je u nekim predmetima i situacijama kad je bilo najpotrebnije da reaguje, i u onim predmetima koji su doticali odgovornost političkih funkcionera, i u nekim politički delikatnim predmetima koji su se odnosili na organe izvršne vlasti koje on može da kontroliše – on je u tim predmetima ili nije reagovao, ili je njegova reakcija bila pogrešna ili ozbiljno zakasnela, ili je on pokretao te postupke, ali ih nije nikad završio”, rekao je Vladica Ilić iz Beogradskog centra za ljudska prava za Glas Amerike.

Još pred prvi izbor za Pašalića se govorilo da je blizak režimu. U tekstu "Zaštitnik građana ili zaštitnik vlasti", povodom stupanaj na dužnost, "Vreme" je pisalo o tome da li će Pašalić hteti, znati ili smeti da se suprotstavi onima koji su ga izglasali.

Ceo tekst dostupan je na linku.

B.G./Glas Amerike

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com