U udruženju "Žene na prekretnici" navode da su ove žene dvostruko diskriminisane na tržištu rada: po polu i po godinama starosti.

Istraživanja, a i iskustva žena sa kojima je radilo ovo udruženje, kažu da će poslodavci između dvoje kandidata istih kvalifikacija i sposobnosti u gotovo dve trećine slučajeva da izaberu osobu mlađu od 45 godina.

Predsednica Upravnog odbora "Žena na prekretnici" Mima Perišić kaže za "Vreme" ukazuje na problem ejdžizma. Pod time se podrazumevaju stereotipi, predrasude i diskriminacija na osnovu starosti.

"Ove žene se otežano zapošljavaju i doživljavaju diskriminaciju na tržištu rada, zbog godina i pola", kaže Perišić.

Mukotrpna potraga za poslom

Sadašnji podaci, navodi naša sagovornica, pokazuju da je rodni raskorak u zapošljavanju oko 14 odsto u korist muškaraca.

"Ukoliko se nešto ne promeni, biće nam ovim tempom potrebno 58 godina da se postigne rodna ravnopravnost na tržištu rada", dodaje Perišić.

Podaci NSZ pokazuju da žene ovih godina u proseku tragaju za novim poslom do šest godina.

"Kad smo mi počeli da radimo 2015. godine, dogodile su se neke velike privatizacije i zatvaranja preduzeća. Bez posla su ostajale žene koje su tada imale oko 45 godina. Oko 40 odsto tih žena je i danas bez posla", kaže Perišič.

Zakon o rodnoj ravnopravnost prepoznaje 45. godinu starosti kao granicu posebne osetljivosti na tržištu rada, a u novoj Strategiji za rodnu ravnopravnost za period od 2021. do 2030. žene starije od 45 godina jesu prepoznate kao grupa koja se teže zapošljava.

Privatnici sami prepoznali potencijal

Problem je, ističe Perišić, što NSZ ne nudi dovoljno obuka, prekvalifikacija ili dokvalifiakcija. Kaže, četiri petine žena starijih od 50 godina koje su na birou nikada nisu dobile ponudu da pohađaju neki kurs.

"U nekom delovima Srbije takve obuke čak nisu bile ni organizovane. Kad su i organizovane, nisu prilagođene savremenim potrebama, a to je da te žene savladaju jezike i da budu digitalno osnažene."

Prema njenom mišljenju, potrebno je da poslodavci učestvuju u dokvalifikaciji žena.

"To su neki počeli da rade, jer NSZ ne nudi dovoljno obuka. Na primer, jedna banka je od nas zatražila da motivišemo članice da se prijave u njihovu školu bankarstva. Žene koje nisu imale nikakva iskustva u bankarstvu, sedam žena tih godina, do tada nezaposlenih, zaposlilo se i počelo je da radi na šalterima te banke. To je nov, ohrabrujući trend", ističe Perišić.

Uz sve to, ove žene pokazale su se kao pouzdane i lojalne radnice.

"Poslodavci se žale da mladi brzo odlaze, traže drugi posao, traže sebe, a ove žene su jako pouzdane, lojalne. One nemaju više toliko obaveza prema porodici jer su im deca odrasla“, kaže ona. "Nazire se neko svetlo na kraju tunela."

Država na potezu

Kad je reč o tome šta bi država morala da uradi, Mima Perišić navodi dve stvari.

"Načelno treba ulagati veća sredstva u zapošljavanje. Na primer, prošla srategija države do 2020. godine predvidela je 0,5 odsto BDP-a za tu namenu, ali to nije ostvareno. Danas se za zapošljavanje opredeljuje samo 0,1 odsto BDP-a. To je jedno od najmanjih ulaganja u celoj Evropi", kaže Perišić.

Drugo, država bi morala da prizna da ova kategorija stanovništva teže dolazi do posla.

"Nacionalna služba za zapošljavanje prepoznaje žene starije od 55 godina kao vrlo teško zapošljive žene. I to jeste tako. Mi kažemo, da bi se to predupredilo, već bi ženama od 45. godine trebalo priznati da su u grupi teže zapošljivih osoba", zaključuje Perišić.

Idealno bi onda bilo, zaključuje Perišić, da postoje podsticaji za zapošljavanje žena u tim godinama. Za to bi, kaže, država trebalo da izdvoji sredstva, kao što radi za zapošljavanje Roma, osoba sa invaliditetom ili mladih.