"Čudna je to sada priča. Kao da postoji nešto što je redovno povišeno – to je kad je Vučić ljut, a kada je mnogo sam ljut onda je šest haubica (na administrativnom prelazu sa Kosovom)”, rekao je Zdravko Ponoš u gostovanju na televiziji N1, te da mu se čini da stepen borbene gotovosti Vojske Srbije zavisi od toga koliko je “vrhovni komandant” u nekom trenutku ljut.

Bivši načelnik generalštaba je objasnio da se borbena gotovost vojske podiže samo onda kada je država stvarno ugrožena i kada samo vojska može da pomogne.

Ponoš je rekao da srpska vlast pokušava da pronađe nekakav scenario kako da izađe iz ove priče sa barikadama, kako da ih razmontira do Nove godine, a da se to ne smatra porazom, i da Vučić zato podiže ulog.  Barikade na severu Kosova, kaže, nisu postigle nikakav efekat, one praktično blokiraju samo Srbe.

Naravno da je celu stvar zakuvao Aljbin Kurti, rekao je Ponoš, vlasti u Prištini su sa belim  figurama prve vukle poteze i izazivale “Vučićevu predvidljivu reakciju". I tako ga non-stop dovode u situaciju da puca sebi u noge. Na kraju se sve svelo na to da se on krije iza autoriteta dve institucije koje u srpskom društvu imaju veliki ugled i uživaju poverenje građana, a to su Vojska i Crkva.

“Vučić odlazi po blagoslov kod patrijarha, samo što još nije odlučio da li će biti Lazar ili Miloš”, kaže Ponoš, a od njihovih ponoćnih sastanaka nikakve koristi nema.

A da se patrijarhu ne dopusti da uđe na Kosovo i Metohiju jeste nedopustivo i to je još jedna Kurtijeva provokacija na koju je srpska strana opet jednom predvidivo reagovala. Što se Ponoša tiče, patrijarh Profirije bi svakako više vremena trebalo da provodi na KiM, a ne “da ide samo na katolički Božić.

I međunarodni akteri se  ponašaju neodgovrno jer su “otišli kući za božićne praznike potcenjujući rizik i računajući da ne postoji stvarna namera za ulazak u oružani sukob”, ali stvari mogu lako da se otrgnu kontroli.

M.N./FoNet/N1

 

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com