Vesti

U znaku pandemije i političkog prepucavanja: Zimske olimpjiske igre u Pekingu 2022.

Foto: AP Photo/Mark Schiefelbein

1. 1. 2022. / 17.43

Zimska Olimpijada u Pekingu: Igre oko Igara

Neke zemlje na čelu sa SAD će zbog „stanja ljudskih prava“ u Kini diplomatski bojkotovati Zimske olimpijske igre u Pekingu. Predsednik Bajden je poptpisao Zakon o zabrani uvoza robe iz Sinkjanga kao ekonomsku sankciju zbog „genocida nad Ujgurima“ u toj pokrajini. Igra za prevlast u svetu će se u novoj godini nastaviti pojačanim intenzitetom

Za nešto mesec dana u Pekingu počinju Zimske olimpijske igre, a već sada se može reči da će biti savršeno organizovane, sa desetinama novih sportskih objekata, hiljadama odlično òbučenih volontera, sa lekarskim ekipama koje su utrenirane da za najviše četiri minuta stignu do povređenog takmičara. Sve je već mesecima spremno, čak je izgrađen i metro od Pekinga do sportskih borilišta.

Jedino se još ne zna koliko je desetina milijardi dolara potrošeno. Kinezi računaju da će posle  Igara najmanje 300 miliona njihovih sugrađana početi da se bavi zimskim sportovima.

Međutim, to će biti još jedne Olimpijske igre u vreme korone, bez onog  veselog sjaja, oduševljenja i radosti na koje smo navikli u olimpijsko vreme. Bar što se tiče gledalaca – biće to sportske igre sa prigušenim raspoloženjem.

Zbog pandemije će na ovim Zimskim olimpijskim igrama lekarske ekipe igrati posebnu ulogu. Strogi protokoli i kontole sprečiće posetioce iz inostranstva da prisustvuju takmičenjima. Draž sportskog nadmetanja moći će da prate samo Kinezi – i to u ograničenom broju.

Više od dve hiljade takmičara iz celog sveta i njihovi treneri i saradnici živeće izolovano, ne samo od spoljnog sveta, već će njihova druženja biti svedena na najmanju meru i uvek pod budnim lekarskim okom. Čak ni novinari neće moći direktno da intervjuišu sportiste, već samo na daljinu – preko video linka.

Zimske olimpijske igre (Peking je jedini grad u kome će biti organizovana i letnja i zimska Olimpijada)  protiču u znaku ne samo medicinske, već i političke i diplomatske korone. Odnosi Kine i vodećih zapadnih država nisu bili gori u poslednjih nekoliko decenija. Razloga ima mnogo, ali je glavni što Kina danas predstavlja jedinu alternativnu globalnu protivtežu, pre svega Sjedinjenim Američkim Državama.

Vašington se odlučio za  diplomatski bojkot Olimpijskih igara u Pekingu. To su odmah podržale Velika Britanija, Australija, Kanada, Japan i još neke zemlje. Diplomatski bojkot znači da na svečanom otvaranju, koje će uživo gledati nekoliko milijardi ljudi u svetu, neće biti zvaničnih predstavnika ovih država. To je bez sumnje neprijatan politički šamar domaćinima. Istina, iz Vašingtona su ipak zatražili akreditaciju za dvadesetak diplomata, ali to su sve igrači druge klase.

Razlog diplomatskog bojkota SAD i njihovi saveznici objašnjavaju brigom za ljudska prava u Kini, posebno u pokrajini Sinkjang gde su Ujguri, navodno, podvrgnuti genocidu.

Ljudska prava u Kini su i pre letnje Olimpijade u Pekingu 2008. godine bila glavna tema kritike Zapada, ali se tada nije radilo o Sinkjangu već o Tibetu. To je stalno prisutna tema u odnosima Zapada sa Kinom, gde argumenti imaju vrlo malu ulogu. Činjenice gotovo da nemaju uticaj na intenzitet političke,  ideološke  i propagandne konfrontacije.

U jeku borbe za ljudska prava u Kini, predsednik Džozef Bajden je potpisao Zakon o zabrani uvoza robe iz Sinkjanga kao ekonomsku sankciju. Kina je odgovorila da će adekvatno reagovati, a na društvenim mrežama se pojavilo pitanje koji bio bio najbolji odgovor Kine. Najviše glasova dobio je predlog da se kineska industrija retkih metala prebaci u Sinkjang. Ti metali su veoma tražena roba u čitavom svetu, posebno u SAD. Kako će onda moći da ih uvoze?

U žaru predolimpijske antikineske propagande jedna vest iz Pekingu iznenada je preplavila Internet. Bivša teniska šampionka, tridesetpetogodišnja Peng Šuai, kako su zapadni mediji naveli, optužila je jednog od najviših kineskih rukovodilaca, bivšeg vice-premijera i penzionisanog člana stalnog komiteta Politbiroa CK, Džang Gaolija za seksualni napad.

Zapadni mediji su preneli da je Peng putem platforme Veibo – kineskog pandana Tvitera – opisala kako je Džang, sa kojim je ranije bila u intimnoj vezi, pozvao na tenisku rekreaciju u svoju vilu gde ju je napastvovao. Si-En-En je opširno citirao tekst sa Veiboa, uz kratku opasku da se "autentičnost ove informacije ne može proveriti“. Mediji manje izloženi riziku od tužbe, vest su  prenosil bez pravnih ograda.

Cenzori u Kini su, navodno, posle dvadesetak minuta tekst uklonili sa platforme, a pokušaji stranih novinara da kontaktiraju Peng nisu urodili plodom. Ona se pojavila posle nedelju dana u nekom restoranu, kasnije i na teniskom igralištu i konačno u intervjuu za jedan list iz Singapura demantovala da je ikada pominjala silovanje.

Šta je od svega tačno, niko ne zna. Važno je učestvovati – kaže olimpijsko geslo. U današnjem svetu izgleda da se to odnosi i na propagandni rat.

 

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com

 

Arhiva nedeljnika Vreme>

Pogledajte arhivu