Letnje računanje vremena prvi put je uvedeno u Nemačkom carstvu i Austrougarskoj 30. aprila 1916. godine, tokom Prvog svetskog rata, kako bi dan prividno trajao duže i tako se sačuvao ugalj koji je korišćen za osvetljavanje.

Na to su i mnoge zemlje na protivničkoj strani, uključujući Veliku Britaniju i Francusku,  takođe uvele letnje računanje vremena. Nemačka je tu u narodu nepopularnu meru ukinula za vreme Vajmarske republike 1919.

Velika Britanija je bila poslednja zemlja koja se između dva rata držala dvojakog računanja vreman, a Francuska ga je ukinula nakon protesta poljoprivrednika 1922, pa ponovo uvela 1923. godine. Druge zemlje su u jednom kratkom razdoblju eksperimentisale sa promenom vremena.

Kada je počeo Drugi svetski rat Nemačka je ponovo, iz istih razloga, 1940. uvela letnje računaje vremena, pa je računanje vremena u svim okupiranim zemljama bilo prilagođeno tome.

Naftna kriza 1973. je silovito bila pogodila Evropu koja je zbog visokih cena energije upala u recesiju i bila primorana da štedi. Međutim, samo je Francuska zbog toga 1976. uvela letnje računanje vremena. Za ostale članice Evropske zajednce je motiv za ponovno uvođenje letnjeg računanja vremena bila harmonizacija zajedničkog tržišta.

Polednja zemlja srednje Evrope koja se priključila letnjem računanju vremena bila je Švajcarska 1981, a do 1996. je računanje vremena unutar Evropske unije usklađeno.

Pomeranje sata i letnje računanje vremena u Srbiji, tj. Socijalstičkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji, je uvedeno 27. marta 1983. godine u skladu sa odlukom Evropske zajednice (EG).

U Ministarstvu privrede Srbije objašnjavaju da se zakon u našoj zemlji danas usklađuje sa regulativom Evropske unije (EU), najavljujući da će Republika Srbija pratiti svaku promenu. Zakono o računanju vremena je važan jer reguliše uspostavljanje jedinstvenog vremena na celoj teritoriji Republike Srbije, navodi se u Ministarstvu privrede.

Neuspele diskusije o ukidanju letnjeg vremena

U Rusiji, državi koja se prostire na 11 vremenskih zona, Vladimir Putin je bio prvi koji je 2014. godine doneo odluku o ukidanju letnjeg računanja vremena i time podstakao ostatak sveta da počne da razmišlja u tom pravcu.

U leto 2018. godine Evropska komisija je zvanično otvorila javnu raspravu o ovom pitanju i dobila 4,6 miliona odgovora. Prema tadašnjem pisanju evropskih medija, ta javna rasprava je nastala kao rezultat pritiska Evropskog parlamenta, država članica, preduzeća i građana. Rezultat javnih konsultacija je bio da se 84 odsto njih izjasnilo da bi trebalo da se ukine letnje računanje vremena.

Tokom marta 2019. godine, Evropski parlament je izglasao da se naredne, 2020. Godine, ukine pomeranje vremena dvaput godišnje, a države članice dobile su rok do aprila 2020. godine da se izjasne da li će koristiti letnje ili zimsko računanje vremena.

Plan je bio da države koje izaberu da ostanu na letnjem računanju vremena nakon toga više ne pomeraju satove, dok bi one koje su izabrale zimsko računanje vremena 31. oktobra 2020. godine pomerile kazaljke još jednom, nakon čega bi ukinuli tu praksu.

U martu 2020. godine proglašena je pandemija korona virusa, u većini država Evrope uvedene su stroge epidemiloške mere, a izjašnjavanje o ovom pitanju nije nametnuto kao jedan od prioriteta. Do danas, odluka o tome da li će se koristiti letnje ili zimsko računanje vremena, ili će sve ostati po starom, nije doneta.

Države koje više ne praktikuju sezonsko pomeranje sata su Island, Belorusija, Rusija, Gruzija, Jermenija, Sirija, Jordan, Izrael i Turska, kao i dve američke države Arizona i Havaji i kanadske provincije Saskačevan i Jukon.

 

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com