Jako i otoič se taksijem, predveče, vraćo kući iz okoline grada, gde je bio na čašici, koja zna da pređe u čašu, razgovora, i samo što je reko dokle će, taksista ga upita: Jesi li ti novinar? Šta da mu reče, namače kapuljaču na glavu, i odgovori, šta bi drugo mogo: Jašta jok, ta lično je Precednik svih precednika reko da je nepismen! Dotle došlo, sa profesiju i taj život, poštenog čoveka sramota reći da je novinar, i da živi od toga. Tako ti je to, i nikako drugačije, kad se ima dvorska predsednica Vlade, dvorski Patrijarh, dvorski ministri, Skupština, gradonačelnici, direktori javnih preduzeća, dvorsko članstvo partije, što i mediji ne bi bili dvorski. Slabo stoji sa Njegošem, ali ajde: Moje pleme snom mrtvijem spava/ suza moja nema roditelja/ nada mnom je nebo zatvoreno/ ne prima mi ni plača ni molitve/ u ad mi se svijet pretvorio…

Taksista nastavi da, na te vesti, čuo, da su rad, držanje reči i promene ključ uspeha Precednika i partije, pod kapuljačom mu odgovori, da mora da je tako, kad šibicar, ološ i zadnja šuša oće bude svetski lider i uđe u istoriju… Taksista odvrnu radio, išlo je cirkularno pismo partijskih odbora: Jasno je da je izmišljanje, laganje i klevetanje njihov način borbe. Način naše partije je, sa druge strane, rad, poštenje i rezultati, koji su jasno vidljivi. Zato tajkunima i njihovim medijima poručujemo da narod zna ko radi za njegovu dobrobit, a zna i ko laže iz besa i pakosti! Točno, umetne se, Precednika, kao što sam kaže, narod voli i poštuje, mrze ga samo razni ološ i budale! Uostalom , javljeno je, preko nacionalne frekfencije, da je Precednik golom rukama uvatio neprijateljski dron koji je špijuniro naše položaje.

A što ne bi moglo, što ne bi imali najveći rast u Evropi, region da se ne pominje, kad lično premijerka, preko naši mediji, javlja da se u Vladi nalaze jaka imena i stručni ljudi. Ovde nije jedan konj u senatu, ovde su svi magarci na svim funkcijama. Eno kod onog ministra za ovo, koji je pre toga bio ministar za ovo i ono, državni sekretar gospodin koji pre toga nije radio nigde, pa je bio red da se zaposli, đe nego u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. U to ime ambasador u Ameriku, poznat po nadimku Precedniče Srbine, koji dobio orden Tesle, preko naših medija javlja: Moje političko učešće je na duže staze, i nameravam da se svim srcem borim za svoju zemlju. Za mene je borba za Srbiju život, i smatram to časnim i dostojnim! Šta reći, osim, sunce ti ne jbm.

Da se kaže i da silikonizirana gospojica koja poslanica, koja i članica skupštinskog Odbora za kulturu, i koja se jako, kad Norvežanima date velike pare da pregledaju EPS, pohvalila da obnaša funkciju Glavnog stručnog saradnika u EPS-ovoj Službi za podršku tržištu, promptno javlja da je opozicija u Srbiji neprijatelj našoj državi, našem narodu i našem identitetu, i da su svi do jednog izdajnici, plaćenici i mrzitelji naše Srbije! Uto taksi stiže na adresu, taksistu, kome sve jasno, časti Miljkovićem: Uzalud je budim/ ti znaš, voda protiče/ ali ne kazuje ništa…

Kad uđe u kuću vidi da na televizor, na televiziju koju svi plaćaju, superekskluzivno i lično najveći od svih precednika, koji bi, “pesnički” rečeno, kad bi mu zašili usta, zasviro na dupe. Novinar kaže, Hvala što ste se odazvali pozivu na razgovor, a Precednik, koji je sam sebe pozvao, progovara, Hvala što ste me pozvali. I dodaje da je novinar pravi profesionalac, koji zna on ne traži unapred ni pitanja ni teme, te da je spreman da odgovara na svako pitanje, pa uze da drži monolog od sat i po. To je, dakle, pravi novinar i profesionalac, a ne oni koji baljezgaju, bogorade i huškaju na realnost!

Ovaj nije jedini profesionalac po volji onoga što bi zasviro na dupe, toga tušta i tma. Omiljeni tabloid, precednika omiljenog novinara, inače živa bruka za profesiju, se ‘vako preporučuje: Ozbiljne, informativne novine sa uvek aktuelnom temom broja i atraktivnim sadržajem zabavnih i sportskih strana. Ozbiljni tekstovi, ozbiljno zabavan sadržaj, ozbiljno iskusni novinari. Drugi glasno ćute, mi pišemo drugačije, smelo i sa stavom. Leb ti ne jbm. Na (ne)sreću, kako se uzme, nisu samo ovi otišli u qrac, “ozbiljne” teme ušle u modu, i tzv. nezavisni portali bilduju Cecaideca i ševila mara bumbara teme. Što kaže reklama, klik, bum, tras! Ode sve u vražju mater.

Za to vreme Precednik, od SUBNOR-a, dobio medalju borca, odasvud se utrkuju predlogom da Precednik bude doživotni precednik, Jorgovankin šofer u Pošti, gde direktor, zaposlio iljadu aktivista partije na vlasti, u Hramu Svetog arhangela Gavrila pevaljka Vendi imala promociju knjige, o knjizi govorio prof. dr… a Evropa ocenila demokratiju u Srbiji: Malo napred, i još unazad!

Čerez i zašto su podeljene loše karte, pokušao da odgovori karikaturista Petričić: Loši đaci, ponavljači, nepismeni i polupismeni, foliranti bez stida i srama, proglasili su se elitom i oteli sve što se dalo oteti! I nema pomoći, u pitanju su, što reče Cane Partibrejkers, Nizbrdni procesi.

Dočim, nije zađaba narodna izreka, Nije lako, ali ako! Kad je Radovan Beli Marković to nacrto, napisavši, Nismo pri sebi. Nemamo se, eto, u tome je stvar… I sam je narod mestimice usahnuo… Za neke je već prekasno da umru. No, tu je Precednik, na svi živi i mrtvi, koji sa svih sokoćala, taj TikTok, metaniše i brabonja, Uprkos svemu opstaje i napreduje mala slobodarska zemlja u srcu Evrope. A partijski narod horski uzvraća, Srbija nije imala mudrijeg i odlučnijeg lidera od Precednika!