Navaho Indijanci su verovali da su u kosi smeštene sve naše misli, da one izbijaju iz glave sa našom kosom i što je duža kosa, to su duže misli. Konfučije je govorio: "Naša tela, od svake dlake do delića kože, dobili smo od naših roditelja i ne smemo ih namerno povređivati i ranjavati." Kinezi smatraju da je nebriga o kosi siguran znak bolesti ili depresije.

Kosa je kroz istoriju ukazivala na socijalno poreklo i status, pripadnost nekoj verskoj i etničkoj grupi, u novije vreme na bunt, ali je bila i sredstvo prisile – puna tri veka, sve do 1922. godine muški pripadnici etničke grupe Han, koja čini većinu kineske populacije, morali su da obriju gornji deo glava, a da ostatak kose vežu u kiku da bi demonstrirali potčinjenost imperatoru dinastije King.

Motiv kose je u mitologiji često fetiš, u njoj se krije snaga (Samson), smrt (Meduza) ili se ona žrtvuje. U grčko-egipatskoj mitologiji, seleukidska kraljica Berenika II od Egipta, žena kralja Ptolemeja III, žrtvovala je svoju kosu boginji Afroditi, tražeći od nje da joj se muž vrati živ i zdrav iz rata sa Sirijom. Berenikinu kosu je iz hrama ukrao sveštenik, ljut što je kosu ponudila grčkom, a ne egipatskom božanstvu, ali je Afrodita prihvatila žrtvu i njenu kosu smestila na nebo, formirajući jato zvezda koje sada sija na Severnom polu čineći Berenikino sazvežđe. U nordijskoj mitologiji, Sif, žena boga groma Tora, ostaje bez duge kose boje pšeničnih polja koja joj je padala do nogu tako što se bog prevare Loki, zaštitnik varalica i avanturista, ušunjao dok je spavala i odsekao joj kosu i pobegao. Kralj gromovnik je poludeo i pretio strašnim posledicama. Legenda ima srećan kraj: plašeći se Torovog gneva, patuljci iz zemlja Asgard i Smifthel istkali su niti kose sa loknama iskovanim od pravog zlata i bog se umirio.

Kina je veliki konglomerat ljudi i etničkih grupa i onoliko je frizura koliko i nošnji. Na jugu Kine u 7. veku, u vreme dinastije Tang, neudate žene ili "jimei" nosile su pletenice, a udate "jisao" punđu svezanu na vrhu glave, dok je u celoj Kini bio običaj da udovice obriju glavu u znak ravnodušnosti. Mnogo ranije, u starom Egiptu nosila se i kratka i duga kosa nezavisno od pola. Žene su nosile dugu kosu sa šiškama, onu koju će 20 i više vekova kasnije proslaviti Mortišu Adams iz crnohumorne serije. Međutim, kraljica Kleopatra VII, poslednja iz dinastije Ptolemeja, imala je frizuru u zavisnosti od situacije. Tokom njenih poseta Rimu nosila je "dinja frizuru" sa ukrasom, koju smo videli na mnogim skulpturama; kosa je talasasto začešljana unazad i vezana na potiljku u punđu. Ali, kada je narodu držala govore, njen izgled i frizura bili su tipično egipatski: kosa je podeljena na tri dela, sa kobrom kao krunom.

Plinije je govorio: "… kako su dosadne rimske žene koje toliko vremena posvećuju ulepšavanju kose". Rimljanke su koristile napravu koja se zvala "kalamistrum", što je šuplja gvozdena cev koja se zagrevala pepelom i kosa se uvijala oko nje. Zvuči poznato? Muškarci su nosili perike, a što je perika bila veća to je vlasnik bio ponosniji (pesnik Juvenal je te perike uporedio sa zgradama). Perike su se zvale "galerus" i bile su napravljene uglavnom od ljudske kose – plava kosa od germanskih robova, crna iz Indije. Boje su spravljane pomoću različitih formula, mešanjem kane sa drugim biljkama za crvenkastu kosu, šafranovi cvetovi za plavu, a za crnu po receptu Plinija Starijeg "uzeti pijavice koje su trulile u vinu 40 dana i sa tim sokom obojiti kosu". Rimljani su koristili kalijumovu vodu i hidrogen-peroksid kao izbeljivač.

Žene su u srednjem veku pravile frizure tako da im čelo uvek bude otkriveno; često su i brijale kosu oko čela da bi ono izgledalo više. Često su ga prekrivale veštačkim cvećem, trakama za glavu ili dragocenim nakitom, ali nikada kosom. Ženska kosa je u to doba imala erotično svojstvo, pa su tako udate žene morale da je prikrivaju velovima. Kosa udate žene je u to doba čak smatrana svojinom muža. Krajem srednjeg veka Katolička crkva izdala je dekrete o obaveznom nošenju vela za sve žene.

Nošenje perike je krajem 17. veka proslavio Kralj Sunce, Luj XIV, koji je imao 40 vlasuljara koji su dizajnirali perike za njega u Versaju. Osamnaesti vek bio je doba elegancije i raskošnih rokoko frizura muškaraca i žena, eksplozija ekstravagancije i reakcija na sramežljivost prethodnih vekova. Ženske frizure su početkom 19. veka inspirisane antičkim grčkim frizurama: lokne na čelu i iznad ušiju, ostatak kose je vezivan u punđu na vratu, kosa je najčešće ukrašavana trakama, vrpcama i dijademama uz obavezan šešir na javnim mestima. Drugu polovina dvadesetog veka obeležava masovno iskazivanje stavova, buntova, pripadnosti, pomodarstva, idolopoklonstva kad je o kosi reč: hipici, pankeri, rastafarijanci, reperi… Holivudska industrija je napravila prekretnicu i o tome je mnogo toga napisano.

Kosa (lat. capilli) nije samo skup sto hiljada dlaka na glavi čoveka koje se obnavljaju na svakih šest godina. Smatra se da se po noktima i kosi vidi kakvo je zdravlje neke osobe. Ako imate dosadnu i nenegovanu kosu, izvinite se roditeljima koji su vam tu kosu dali i neka vam rastu dugačke i pametne misli.