Mreža je zamka. Ribarska, za lov na leptirove, odbojkaška, teniska, mreža protiv komaraca… Pa čak i internet, širom sveta razapeta mreža u koju su se, očigledno, mnogi ulovili.

Mikenski kralj Agamemnon bio je vođa ahajskog pohoda na Troju. Kada je taj rat završen, s bogatim plenom se vraćao kući gde ga je čekala smrt – u mreži. Kraljica Klitemnestra dočekala ga je kraljevski, uvela u dvor, ponudila mu da se okupa pre gozbe i, dok je ulazio u bazen, preko njega prvo prebacila mrežu i onda ga, s tri udarca sekirom, ubila, ispunivši tako proročanstvo da će Agamemnon umreti ni sit ni gladan, ni u vodi ni na suvom i ni nag ni odeven – jer šta je go čovek u mreži?

Neki ribari iz Mileta zajedno s ulovom ribe u mreži pronađu i dragoceni tronožac koji, pošto nisu mogli da reše kome će pripasti, pošalju u Apolonovo proročište u Delfima. Pitija je odlučila: onom "ko je prvi u mudrosti, njegov je tronožac". Milećani su mislili da je to njihov sugrađanin Tales, zabavljen izučavanjem zvezda i razmišljanjem o osnovi svih stvari, pa po tome kasnije nazvan "otac filozofije". On je, međutim, mislio da je od njega mudriji Solon iz Atine, ovaj da je to Hilon iz Sparte, koji je tronožac poslao Bijantu iz Prijene, ovaj Kleobulu iz Linda, ovaj Pitaku iz Mitilene, ovaj Perijandru iz Korinta… I, možda ne baš tim redom, tronožac je prošao kroz ruke sedam mudraca starog sveta da se ponovo vrati Talesu koji ga je, po jednoj od mnogih priča, posvetio Apolonu.

Teagen sa ostrva Tasosa bio je jedan od najvećih boraca starog sveta, a unapređen je u božanstvo zahvaljujući ribarskoj mreži. Na Olimpijskim igrama pobeđivao je u pesničanju i dva puta u pankrationu, kombinaciji pesničanja i rvanja. Pobedničke vence osvojio je i na igrama u Delfima, Nemeji i Istmu, a da bi dokazao kako nije samo borac, pobeđivao je i u trčanju. Kaže se da je osvojio bar 1400 pobedničkih trofeja, a o njegovoj snazi još od malih nogu ispredane su čitave legende. Građani Tasosa podigli su mu kip na trgu i tu počinje zaplet koji će Teagena uzdići na nebo, zahvaljujući ribarskoj mreži. Neki njegov neprijatelj je dolazio svake noći do spomenika i šibao ga, sve dok se kip na njega nije srušio i usmrtio ga. Kip je po tadašnjim zakonima kažnjen tako što je bačen u more. Ubrzo je Tasos pogodila nerodica pa su građani, po savetu proročišta u Delfima, svim prognanim sugrađanima dozvolili povratak. Ipak, ništa se nije popravilo. I, kako piše jedan stari Grk, na ponovljeno pitanje kako da se spasu bede, Delfi su odgovorili: "Prepustili ste zaboravu velikog Teagena." I, dok se raspravljalo kako u moru pronaći i vratiti Teagenov kip, neki ribari ga slučajno izvuku u mreži. Teagen je vraćen na postolje, nerodica je prestala, a kult Teagena kao božanskog iscelitelja raširio se uskoro po celoj Grčkoj.

Aleksandar Veliki nije bio ljubitelj atletskih takmičenja, više je cenio sposobnosti neophodne ratnicima – izdržljivost, sposobnost da se trpi glad i žeđ, malo spava i mnogo hoda… Nije bio oduševljen ni luksuzom u kom su živele njegove vojskovođe. Plutarh kaže da su Aleksandrove vojskovođe Leonat, Krater i Perdika za lov na sitnu divljač koristili mreže dugačke i po 100 stadija, što znači gotovo 20.000 metara.

Rimljani su od ribarske mreže napravili gladijatorsko oružje kojim je bio opremljen retiarius, "mrežar" (od rete, mreža). Mrežu opterećenu tegovima na ivici trebalo je da nabaci na protivnika i da ga dokrajči trozupcem (trident, fuscina) ili nožem. Za razliku od drugih gladijatora, retiarius nije imao nikakvu zaštitu osim za vrat i lice. Ukoliko njegov pokušaj da sputa protivnika ili mu oružje uhvati mrežom ne bi uspeo, morao je da beži po areni dok mrežu ponovo ne pripremi za bacanje – ako stigne.

Najstariji ogled o ribarenju napisao je rimski građanin, inače Grk, Opijan iz Korikusa. Njegova Halieutika sastavljena je između 177. i 180. godine n.e., u vreme cara Marka Aurelija. Opijan pominje razne načine ribolova, uključujući i bacanje mreže s čamaca, okrugle mreže s ramom, koplja i trozupce, i različite zamke "koje rade dok gazda spava".

Opijan piše i o ribolovu s nepokretnom mrežom od lana, koju ribari spuste raširenu u vodu, a potom u čamcima kruže oko njenih ivica i mlateći veslima i motkama po površini, plen teraju da se skupi iznad mreže. "Poplašene ribe sakupljaju se u dnu mreže misleći da je to zaklon; ribari pritegnu užad, zatvore mrežu i izvlače je na obalu."

Zanimljiva je istorija Opijanovog ogleda o ribolovu, posvećenog Marku Aureliju i njegovom sinu i nasledniku Komodu. Opijanov otac se nešto zamerio Luciju Veru, prijatelju cara Marka Aurelija, pa je proteran na Maltu. Opijan se u Rim iz progonstva vratio posle Verove smrti 169. g.n.e. Svoj ogled o ribarenju čitao je Marku Aureliju i toliko ga oduševio da mu je ovaj svaki stih platio zlatnikom – što nije malo, jer ceo rad ima oko 3500 stihova – uveo ga na dvor i Opijanovom ocu dopustio da se iz progonstva vrati u Rim.