U pregovorima za rekonstrukciju kupatila, posle postignute saglasnosti da je prestala potreba za kadom u korist tuš-kabine, te da postoji slobodno mesto za novi sanitarni uređaj, pojavila se šekspirovska dilema: ili bide ili pisoar?

Argumentacija za jedno ili drugo postavljena je tvrdo. U početku su se članovi porodice ušančili u dva tabora koja su se, po prirodi stvari, okupila s obzirom na polne razlike. Majka i ćerke su u korist bidea istakle svoju brojčanu prednost, a otac i sin su, u svojoj viziji da je racionalnije montirati pisoar, imali bolji koalicioni potencijal.

Ženski deo porodice je isticao da je rasprostranjenost bidea u srpskom građanskom i seljačkom kupatilu postala standard. Prednost su obrazlagale i činjenicom da bide mogu koristiti svi podjednako. Protiv pisoara u stanu su isticale da takav uređaj postoji samo u javnim taoaletima, te da bi, kao estetski incident, koristio samo dvojici članova podeljene porodične zajednice. Potegnuta su tu i narušena ljudska prava, polna diskriminacija, obavezno većinsko demokratsko odlučivanje i dominacija po osnovu anatomskih razlika.

Muškarci su odbacili argument da pisoar ne postoji po privatnim kupatilima kao nereformski, arhaični teror neprosvećene većine. Prisetili su se i ženskih prigovora na preciznost korišćenja klozetske šolje iz stojećeg položaja, sve do feminističke ideje da se problem preciznosti može rešiti jednakošću korišćenja u sedećem položaju.

Vreme je prolazilo u izmišljanju novih argumenata koji nisu menjali početne pozicije. Kompromisa nije bilo na vidiku. Pregovori su, dakle, zapali u položaj koji je pogubno uticao i na druge sfere porodičnih odnosa. Iskrsli su problemi probijanja budžetskih stavki na muške i ženske potrebe, sitnice i bubice. Postavilo se pitanje finansiranja sanitarnog uređaja, bez obzira da li će to biti bide ili pisoar. Prenošene su glasine da je deo nedostajućih sredstava namerno sakriven za slučaj da dođe do neželjenog preglasavanja. Sumnja je proizvela zajednički stav da se budžetski begunac mora predati ako se želi porodična stabilizacija i pridruživanje novog uređaja kao člana ovog sanitarnog i ljudskog čvora.

Ipak, rasprava je nastavljena u ličnim i neformalnim kontaktima. Svi su imali interes da nastave sa običnim razgovorima, koji su se odvijali na bračnom, sestrinsko-bratskom ili roditeljskom planu. U jednom otvorenom razgovoru oca i kćerke javio se neočekivan tračak nade za rešenje nastalog problema. Poverila je mala svome tati da se bide uopšte ne koristi u stanu njene najbolje drugarice, jer svakodnevno tuširanje zadovoljava njihove higijenske potrebe. I sama se, uostalom, uverila da u bideu samo deponuju posude kućne hemije. Ispričala je da je, svojevremno, kada su bile male devojčice, sa tom istom drugaricom bezuspešno pokušala da stojećki oponaša dečake. Taj pokušaj je ostao sakriven (pardon, sve do danas), jer se brzo presvukla kod kuće! Od tada u potpunosti razume date razlike.

Pun pogodak! Ova ispovest je doprinela veleobrtu kod umornih pregovarača. Muški koalicioni potencijal došao je do izražaja. Novac za kupovinu pisoara više se nije krio. Predao se sam iz dna police. Krenulo se u nabavku.

"Imate li pisoar?", upitao je otac trgovca u modernom zdanju prodajne kuće stvari za domaćinstva.

"Na spratu je, ali mislim da je zaključan jer služi samo za osoblje!", odgovorio je prodavac, što je kod oca i sina izazvalo smeh. I sam prodavac se smejao kada je čuo da se traži pisoar za kupovinu, a ne za korišćenje. Tu su našli samo staromodni, kljunasti oblik, i to bez obaveznog sifona i ispirača. U daljoj potrazi, iako rasterećeni od dugih i teških pregovora, naišli su na nerazumevanje u prodajnoj mreži aparata i opreme za domaćinstva i kupatila. Kada bi i našli odgovarajuću vrstu pisoara dobijali bi različite izgovore: te da je u salonu samo uzorak, te da se može naručiti samo veća količina jer se nabavka vrši samo za objekte, da je prospekt sa odgovarajućim primerkom zastareo, te da je za avansno plaćanje rok isporuke dva meseca, te da je jedini primerak naprsao…

Najzad, kada je početna motivacija počela da slabi i kada je pala odluka da se kupi jedini postojeći, tzv. kljunasti pisoar, dogodilo se čudo!

U prodavnici na obodu grada, u kojoj su eksponati poređani bez nekog reda i smisla, a u kojoj su pronašli wc-šolju u sudoperi, protočni bojler u kadi sa đakuzijem i vodokotlić iznad lavaboa, neposredno između prodajnog pulta i otvorenog toaleta i za potrebe kupaca, ugledali su primerak traženog pisoara. Obigravali su okolo u neverici jer je montiran na pregradni zid za vizuelno odvajanje od toaleta. Prišli su da provere da li se možda koristi za čuvarsku smenu, kada se sve zaključa a nužda natera…

Ne, sve je u redu. Stvar je nekorišćena i na prodaju je! Sa trgovcem se pregovara u kešu, bez nepotrebnih objašnjenja i isticanja razloga za nabavku robe.