U razvijenom vokabularu e-mail i SMS komunikacije reč porukica nije uspela da izbori čak ni neko pozadinsko mesto. Ozbiljni pisci ozbiljnih mailova, kao i ozbiljni korisnici mobilnih telefona (oni koji ih imaju po nekoliko komada, a koriste ih isključivo zbog posla) gledaju na porukicu isto kao što su onomad ozbiljni konstruktori i programeri gledali na e-mail i SMS usluge: kao na besmislenu zabavu dokonih i neprosvećenih. Jer, porukica nije ni klasičan e-mail (danas se sastaju ti-i-ti, ovim putem Vas molimo , kad budete imali vremena, molim Vas da ), a nije ni klasičan SMS ( biću tu-i-tu , sve je pomereno za 15h , javi se kad budeš mogao ). Iako se za slanje koriste ista sredstva, porukica je pre svega kraća i ima drugačiji cilj. Obično podrazumeva samo jednu ili dve rečenice, a pošiljalac od primaoca ne traži apsolutno ništa (ne traži ni sastanak, ni druženje, ni uslugu, ne traži čak ni da mu se odgovori). Kako reče autor nekih vrlo uspešnih porukica, to je u stvari haiku nežnost – nekoliko reči kojima se primalac obaveštava da negde neko, u datom trenutku, misli upravo na njega/nju.

Najjednostavnije forme, one koje ne zahtevaju mnogo poetičnosti, jesu Dobro jutro , Laku noć ili, u već intimnijoj fazi, Lepo spavaj . Za razliku od uobičajene komunikacije u kojoj takve fraze zaista predstavljaju samo fraze – nešto što je rečeno tek da bi se reklo, porukica takvog sadržaja podrazumeva da je neko, u kasnim večernjim ili ranim jutarnjim satima potražio baš vašu adresu, baš vaš broj i baš vama poželeo to što je poželeo. Već i sama svest o tome učiniće da vam noć bude ako ne laka ono bar lakša, da lepo spavate ili da srećni i veseli započnete novi dan. Ako se desi da, baš dok pripaljujete prvu cigaretu i ispijate prvi gutljaj jutarnje kafe, dobijete Cmok uz kaficu , užitak je potpun.

Nešto su kompleksnije porukice kojima nekome opraštate ili one kojima vas neko oslobađa doživotnog osećaja krivice. Posle dugačkog, filozofskog izvinjenja za nesvesno počinjenu glupost zna da se dogodi da umesto isto takvog odgovora stigne jedno šarmantno Pozdravi svoj crveni kišobran, a tebe pozdravljam ja .Iako greška ili krivica nije ni spomenuta, sumnje u oprost posle toga više ne može da bude…Ono što predstavlja jednu od glavnih osobenosti porukica jeste faktor iznenađenja tj. otkrivanje nepoznatog alter ega vaših bližnjih i dragih. Kad se požalite prijatelju da ste nervozni zato što ste farbajući kosu uništili najlepši peškir u kući (da vam se usput pokvario i monitor i pukao nokat), odgovor vrlo lako može da bude porukica Nervozna si na čaroban način . To sve, naravno, ne bi bilo ništa čudno da nije u pitanju prijatelj koji bi vam u normalnoj situaciji rekao da se to dogodilo zato što ste blentavo žensko ili zato što ne upotrebljavate mozak. Pored poetičnosti i originalnosti, porukice ponekad pokažu i nikad ranije zapaženu telepatsku sposobnost pošiljaoca. Posle višemesečnih priča o tome kako sanjate samo o tome da nađete čoveka koji će vas maziti i češkati po kosi, a svega nekoliko minuta pošto je jedan od Onih Pravih zauvek odšetao iz vašeg života ostaviviši vas uplakanu i očajnu, može vam se dogoditi da sa jedne poznate adrese stigne samo "Češ-češ" . Nešto više nije bilo ni potrebno.

Talentovanom piscu porukica inače nije potrebno mnogo, čak ni za opise nečega što u normalnoj prepisci zahteva uvod, razradu, zaključak i beskrajno smaranje primaoca. Tako umesto ispovesti dobijate: "Jedva čekam da se Nasta vrati sutra. I da se ljubimo", "Našla onog pravog. Bar mislim", "Prevario devojčicu. Bilo jače od mene",… I u sopstvenom ljubavnom životu na porukice uvek možete da se oslonite. Cveće, romantične večere i originalni pokloni znaju da omanu, ali jedno "Baš bi mogla da se javiš, a ne da puštaš ‘filmove’ od kojih si tužna i mrštiš se", ili "Samo da se javim da ne bude da sam te zaboravio", sigurno pogađa pravo u centar. Isto kao i tužno žensko: "Baš mi je bio težak dan, a niko da mi se javi s nečim lepim" . ONA se posle haiku nežnosti stoprocentno otapa kraj svog računara/mobilnog telefona, a ON sasvim sigurno zamišlja NJU samotnu kako trepće i velikim okicama zuri u daljine zamišljajući upravo NJEGA. (Mogućnost da je on svoju porukicu uputio na više različitih adresa ili da je ona tražila nešto lepo od bilo koga, u tim trenucima niko ne uzima za ozbiljno.)

Najvažnije je, međutim, da porukice ne shvatite olako, kao puko ubijanje svog i tuđeg vremena, kao nešto što se samo po sebi podrazumeva. Oni koji vam porukice šalju i od vas ih primaju takav stav uvek osete. Zahvaljujući tome može vam se dogoditi da vas porukica neprijatno iznenadi i da vam posle vaše "Ne biti nadrndan. Osmeh na lice", umesto očekivanog odgovora stigne jedno "Danas mi nisi prijala"; ili da posle uobičajene žalopojke dobijete (na prvi pogled ničim izazvanu) opomenu: "Prestani da me kopiraš; prestani da kopiraš sebe; budi originalna. Ako ti nešto zatreba, zovi". Koliko god porukice bile kratke i na prvi pogled nevažne, sklepane onako usput, posle svake koju dobijete treba imati u vidu da je to nešto što ste nečim zaslužili, ali da ćete svaku sledeću morati iznova da zaslužujete. Najbolje pisanjem novih porukica. Ako ništa drugo, za razliku od svih ostalih, haiku nežnost će vam sasvim sigurno biti uzvraćena.