U svakoj civilizaciji postoje dva kalendarska međaša koja razdvajaju ratovanje i ladovanje, ratarovanje i blagovanje. Jedan je kada proleće nadvlada zimu, drugi kada je lišća više na zemlji nego na drveću.

U zemlji "seljaka na brdovitom Balkanu", dok je hajdučija bila najomiljeniji i nadasve najprofitabilniji zanat i dok je pravoslavlje bilo dominantna religija, ritam života određivali su Sveti ratnici: Đurđev danak – hajdučki sastanak i Mitrov danak – hajdučki rastanak. Isti praznici su ratarima bili orijentir kada sa setvom valja početi i koji je krajnji rok da se letina definitivno pokupi i smesti na sigurno, stočarima kada je vreme da teraju stoku u planinu na ispašu i kada da se vrate u dolinu. U proleće su se sablje oštrile i plugovi klepali, u jesen melemima rane i žuljevi vidali.

Kraj novembra je doba kada se plug i sablja odlažu, kada se trud i opasnost zamenjuje slavljima, svadbama i mamurlukom ali i kada se donose odluke o budućnosti. Kada se okupe u zimovniku, zemljodelci, čobani i ratnici, preko zalogaja "hleba bijeloga i debela mesa ovnujskoga" sve zalivajući "rujnim vinom i žeženom rakijom" hvatili su se plajvaza da vide šta će dalje i kako će, ko je šta napljačkao i koje teritorije četovanjem osvojio/izgubio, koliko je ko trudom zaimao i kako će se kroz trgovinu taliti. Možda se i država mogla stvoriti ako je ratna sreća poslužila, a ako su sablje braća ukrštala kao što srpska tradicija nalaže, možda se nešto u državi dade promeniti.

Tako je krajem novembra 1943. na drugom zasedanju Antifašističkog veća narodnog oslobođenja naroda Jugoslavije, konstituisanog godinu dana pre kao političkog krila partizanskih gerilaca, usvojena Deklaracija kojom su definisana načela po kojima će buduća država, Bože zdravlja i sreće junačke, biti izgrađena: demokratska federacija ravnopravnih naroda. Republika. Sledstveno principima tada usvojenim, kasnije poznatim kao "avnojevski", i sve federalne jedinice su proglašene republikama. Monarhija je mrtva, živela Republika.

Kraljevina je, uostalom, de facto prestala da postoji još kad je Kralj sa širom porodicom, parama i vladom utekao a da baruta nije omirisao. De jure monarhija je prestala na drugom zasedanju AVNOJ-a. To de facto i de jure je imalo, dakako, i posledice. Svim pobeguljama, koje to nikako nisu smele biti po položaju i obavezama prema državi i narodu, zabranjen je povratak i konfiskovana im je imovina, kao u mnogim evropskim zemljama koje su imale takva ili slična iskustva sa fašizmom i monarsima.

Netačno je da je Dan Republike rođendan pokojne babe, blaženopočivše SFRJ. U imenu tada stvorene države nema ni traga socijalizmu. Pominju se samo principi, federalizam, republika i narod kao nosilac suvereniteta. Federativna Narodna Republika Jugoslavija. Jedna od njenih članica je bila Narodna Republika Srbija. Ona socijalistička je proklamovana bitno kasnije. Dakle, Dan Republike, kod nas 29. novembar, je sećanje na prestanak monarhije i početak republike i najznačajniji je državni praznik koji svaka republika na ovom svetu ima.

Netačno je, takođe, da je monarhija u Srba tradicija, da joj to "piše" na grbu i da se u himni posebno naglašava. Grb se crta, himna piše po potrebi i želji vladara. I po naređenju, isto kao i danas. Petokraka i kruna su u "mrtvoj trci". Prosto brojanje godina pokazuje, svidelo se to nekome ili ne, da su i Srbija i Jugoslavija duže postojale kao republike nego monarhije.

Koliko je praznik važan i prihvaćen kao takav može se lako ustanoviti po broju sklopljenih brakova na taj dan. Za zakazati venčanje na Dan Republike bilo je potrebno imati ozbiljnu vezu u opštini. Termini su bili "rasprodati" mesecima u celoj Jugoslaviji.

Prase na trpezi, ključ u bravi novog stana, šoping u Londonu setna su sećanja na "dvadesetdeveti". Zato je teško naći nekoga, pod uslovom da je stariji od dvadeset godina, da ne zna kada je Dan Republike, šta god o njemu mislio. Kada je Sretenje zna retko ko, Dan državnosti takođe. Negde u aprilu, pred Prvi maj, odgovoriće skoro svako. Tradicija, brate.

Dođe vreme da Republika ostane bez svog praznika, već preraslog u opštu "krsnu slavu". Najavilo da će na sledećem zasedanju parlamenta te iste republike biti izglasan poništaj. Ovogodišnji, poslednji Dan Republike ipak će biti zvanično crveno slovo u državnom kalendaru. Kasno se setilo, pritisao rok, kvoruma nema a i štampariji treba osam dana da odštampa obznanu. Pitanje je, uostalom, da li će ruka poslanička zadrhtati i popišmaniti se u poslednjem momentu. Možda se konačno uvidi da se u demokratiji ipak ne zna unapred ko će kako glasati. Poslanici su, je l’ da, ozbiljni ljudi, sa mandatom od naroda dobijenim. A nije šala u svetinju dirati.

Zato, na dan slave svih građana Republike, Svetog Avnoja Republikanskog, pljuni i zapevaj Srbijo, zapevaj "Vostani Serbie". Srbija je još uvek multietnička građanska država. Res publica.