Kada je nekom jedan od životnih snova da provede bar 24 časa u nekom gradu i kada mu se taj san ostvari, može biti da je onda taj neko poprilično subjektivan kada su utisci u pitanju. Ali, ovo je ionako moj tekst i mojih pet najvažnijih činjenica o Tokiju…

1. SKUPO, SKUPO, SKUPO…

U ovom trenutku ne mogu baš tačno da se setim zvanične statistike, ali pouzdano znam da je Tokio jedan od najskupljih gradova na svetu. Prvi primer: najobičnija kafa košta skoro pet dolara!

Drugi primer: čak su i moji saputnici (iz bogatih evropskih zemalja) stalno konvertovali račune u eure, norveške krune, dolare… (mada mislim da su donekle i uživali u tome) i kukali kako bi to u Norveškoj, Holandiji, Finskoj bilo mnogo jevtinije. Ja nisam pružala primere iz Jugoslavije, jer kako da objasnim nekom Japancu da li bi mogao u Beogradu da živi mesec dana sa bonusom (kod nas popularno nazvanim – 13. plata) od 8000 dolara. Nisam se trudila da objašnjavam, odgovor je bio kratak – DA.

2. SNAĐI SE

Više puta tokom šetnje, posebno noćne, glavnim gradom Japana osećala sam potrebu da zahvalim svojim roditeljima, ako su oni zaslužni za moj dobar osećaj za snalaženje u prostoru, ili već nekoj višoj nebeskoj sili, jer Tokio je poznat kao grad bez obeleženih naziva ulica.

Naravno da ulice imaju imena i ona su uredno označena na planu, ali na samoj ulici vrlo retko, a i to uglavnom na japanskom. Ako neko nije baš vešt sa sličicama, eto problema. Možda najbolji način za snalaženje jeste određivanje položaja željene lokacije u odnosu na sedišta poznatih kompanija i po hotelima. A da, govoriti engleski nije problem jer Japanci će vas razumeti, ali ako neko nije navikao na "japanski" engleski može posumnjati u sebe. Moj prijatelj Filip (norveško-britanska kombinacija) vrlo često me je pitao: "Da li oni sada govore engleski ili japanski… ?" Ali, potrebno je samo malo strpljenja.

Ipak, gde god da završite tokom obilaska, nema previše razloga za brigu jer kažu da je Tokio jedan od najsigurnijih gradova na svetu. Sećam se da mi je šef Misije EU-u u Japanu rekao da svoju decu (tinejdžere) bez brige (koliko je to moguće za roditelje) pušta u večernje izlaske, što mu ne bi palo na pamet na nekom drugom kraju sveta. Moji prijatelji su mislili da moje bezbrižno lutanje po gradu u svako doba dana i noći verovatno ima veze sa činjenicom da sam iz Beograda (Milošević, bombardovanje i ostale zanimljivosti).

3. ZEMLJOTRES, PA ŠTA

S druge strane, mojim prijateljima u Beogradu strašnijom se činila činjenica da sam za mesec dana doživela nekoliko zemljotresa, na koje Japanci ne obraćaju previše pažnje jer verovatno nisu svesni da je to pored promaje jedna od najstrašnijih pojava, bar za Srbe.

Prvi zemljotres dogodio se samo nekoliko dana po dolasku, ali na sreću tokom noći, pa sam bila ubeđena da mi se samo čini da se krevet šeta po sobi, zato što mi je pao ionako izrazito nizak pritisak.

4. AJMO, SVI RUKE GORE!

Da ne bi izgledalo kao da nema ničega lepog u Tokiju, jedna od stvari koje moram spomenuti jeste KARAOKE. Bez obzira na to koliko smo se trudili da svoje domaćine ubedimo da nismo baš stvoreni za javne nastupe (osim Tomasa i Petje koji su u mladosti bili članovi hora), za Japance je plan posete nešto o čemu se ne može previše diskutovati (mi bar nismo želeli da povredimo Saiko koja ga je tako vredno sastavljala i ispunjavala sve naše dodatne, iracionalne želje sa smeškom na licu). Zato smo se dobro pripremili pre toga (tradicionalna japanska večera uz koju se pije sake). Koliko je karaoke popularan u Japanu govori činjenica da je Ayako dva dana unapred rezervisala što za nas, i to u višespratnici u kojoj je smešteno više sala za pevanje. Nisam bas stručna za psihologiju, ali izgleda da cela ta atmosfera ima jako velik uticaj i na najvećeg mogućeg skeptika, jer kada je Hashimoto-san, strogi šef Međunarodnog odeljenja organizacije koja nas je pozvala, počeo da peva My way baš kao Frenk Sinatra, sve prepreke za uzimanje mikrofona u ruke nestaju.

5. ONSEN

Rec onsen može se prevesti kao parno kupatilo, i to je jedno od iskustava koje se jednostavno mora doživeti. Ja sam imala sreću da isprobam kupanje na izvoru tople morske vode na jednom od ostrva Unutrašnjeg (Seto) mora, ali i u Tokiju ima nekoliko dobrih mesta. Svakako, jedna od prednosti Tokija jeste da su neka od tih mesta omiljena i nekim pripadnicima yakuze (japanske mafije), tako da ako nekom izgleda primamljivo da se "brčka" s nekoliko istetoviranih, mračnih likova…

Da ne zaboravim! Zao mi je što ću nekim pripadnicima jačeg pola morati da razbijem iluzije, ali većina onsena je podeljena, što znači da su žene i muškarci odvojeni (Filip, Han Dirk i Tomas bili su jako razočarani, a kovali su silne planove).

P.S. Možda jedna korisna informacija: i Japancima i Japankama prilično se sviđaju Evropljanke i Evropljani, samo, nisam se raspitala kakvi su imigracioni zakoni…