Kako je javljeno, po odluci Njegove svetosti patrijarha Srpskog, g. Porfirija, a zbog teške epidemiološke situacije, Odbor za verska pitanja Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke, otkazao je učešće u organizaciji manifestacije Plivanje za časni krst, koja je trebalo da se održi na Tašmajdanu.

No, plivanja bilo. Po običaju, Zemun nije omašio. Plivači, preko dvesta, samo u gaćama, u koloni, stigli su na Dunav, uz pesmu Odlazimo na Kosovo ravno… Na Zemunskom keju, sveštenik je uzviknuo, U slavu Boga, sad, i prvi do krsta je doplivao momak Đorđe, koji prvo pa reko da je osećaj neopisiv, i reko da je plivao zato što je Srbin i pravoslavac, i da su svi pobedili. Plivalo se i na druge vode, i svuda su svi pobedili, u Čačku, u slavu Boga, start trke označen pucnjem iz trešnjevog topa…

NA ČELU VOJNICI

Ni u Valjevu nisu odoleli. U ranim satima, kod Gradske crkve, narod opkolio crnu plastičnu kacu, sa istim takim krovićem, iz koje su izlazile vodovodne cevi sa slavinama, da natoči Bogojavljensku vodicu. Tu bili i sveštenici, koji su delili naforu, i bila kutijica, sa ikonom, za dobrotvorne priloge. Do crkve stroj, na čelu vojnici, u maskirnim uniformama, sa kovid maskama, prvi drži beli stiropor krst, iza crkvene zastave, veliki krstovi, druge relikvije…

Lice mesta bilo tradicionalno, reka Gradac, kod Berkove brane. Do puta, na betonskoj ploči iznad dva bifea, bilo ozvučenje, i rukovaoci ozvučenjem. Sa metalne ploče, sa četiri nožice, na samoj obali, javi se žensko sa plavim mikrofonom, uze radi probu, Dobrodošli na jedanaesto Plivanje za časni krst… Uto stiže litija, po rasporedu koji je uspostavljen kod crkve, vojnici sa krst, nosioci zastava, odoše i stadoše na pešački most na brani. Sa mostića se javiše dva popa preko mikrofon, Miiir svima… Hvala tebi Gospodi…

Sveštenik, sa crnom pletenom kapicom, koji je bio na splavu, koji je imao terasu, prihvati bosiljak, koji umoči u ćasu sa vodom, i uze maše bosiljkom i osveštava vodu. Ona dvojica popova na mostu su se nastavljali, Gospodi pomiluj, Gospodi pomiluj… da nas izbavi iz svake nevolje, Gospodu se pomolimo…

Sa metalne platforme sa nožicama javi se žensko, imena Marina, sa plavim mikrofonom, Dobrodošli na Berkovu branu, na prelepoj reci Gradac, pa nastavi, Časni oci, dragi sugrađani, Bog se javi, dobrodošli na Gradac, gde ćemo jedanaesti put prisustvovati Plivanju za časni krst… Praćena velikim aplauzima nastavi da čita i govori napamet, Sa blagoslovom njegovog preosveštenstva, episkopa Isihija, a u organizaciji Crkvene opštine Valjevo… Opriča da do sada bilo puno plivanja, puno plivača, plivo i princ Đorđe Karađorđević… da ih je sad trideset, zajedno sa jednom damom, pozva Dečiji crkveni hor da pesmom sve zagreje…Sa one betonske ploče, gde bilo ozvučenje, javi se Dečiji crkveni hor, koji se nešto nije čuo, voditeljka, sa plavi mikrofon, pozva vojnike na pešačkom mostu, da spuste ledeni krst u vodu.

Vojnici baciše ledeni krst u vodu, voditeljka se pojača, Sada ćemo čuti jednu Zrenjaninku, piše, komponuje i izvodi, njena pesma je dotakla srca više miliona ljudi, a emocija sa kojom peva dira dušu… Voditeljka podviknu, Pozdravimo Milicu, na betonsku ploču, pred mikrofon, stupi žensko raspuštene kose, pa iz sveg glasa zapeva Vjera vječna, vjera prava/ naša vjera pravoslavna… Opet bi, Vjera vječna, vrjera prava/ naša vjera pravoslavna… pa bi Ne dam jutro, ne dam zore, ne dam naše more… ne dam svice, ne dam laste, ne dam ptice…

PTICE PREPELICE

Voditeljka zamoli sveštenika Dejana da nam se obrati, plavog mikrofona se prihvati sveštenik sa crnom pletenom kapicom, reče, Bog se javi, pa reče, dobrodošli na trinaestu manifestaciju, rekli su jedanaestu, ali, dva puta nije održano, prošle godine zbog korone, i jednom zbog mulja u vodi. Još reče da održali liturgiju, i došli do čina kad najhrabriji ulaze u vodu, da su litija i ovaj događaj simbolički za sve pošasti, sve bolesti koje vladaju svetom, i to je dokaz da verujemo u život večni, i život Hristov…

Sveštenik sa crnom pletenom kapicom zatraži još jedan aplauz za Milicu koja je došla iz daleka, pozva plivače da pređu na drugu stranu reke, i reče da će ozgo, od uzvodno, sa čamcem arhijerejski zamenik Filip doneti krst… Da se podseti da je gumeni čamac, kojim se donosi krst, “izumeo” prethodni vladika Milutin, koji je podlegao koroni na početku epidemije. Preko razglasa pustiše Lijepa naša Crna Goro, ponovo se javi umetnica iz dalekog Zrenjanina, opet bi, Ne dam jutro, ne dam zore, ne dam naše more… Ne dam crkve i hramove, ne dam ptice prepelice…

Na vodi je već bio crni gumeni čamac sa spasiocima u narandžastoj opremi, ozgo je pristizao drugi crni gumeni čamac opasan zelenim lišćem i belim cvetovima. U njemu su bila dva veslača, a u stojećem položaju dva momka u crkvenoj odori sa zastavama, kao i arhijerejski zamenik Filip, koji je ispred držao beli stiropor krst sa vencem od zeleno lišće i beli cvetovi.

Okićeni čamac priđe ukrovljenom splavu, pop sa crnom pletenom kapicom zatraži još jedan aplauz, zahvali episkopu Isihiju, gradu Valjevu, pa viknu, Bog se javi, plivači, u raznobojne gaće, skočiše u vodu, prvi koji dopliva do belog stiropora poljubi stilizovani krst, i prekrsti se, i ostali plivači poljubiše krst i prekrstiše se.

Plivači izađoše na obalu, na obalu izvukoše i arhijerejskog zamenika, pobednika odvedoše na ukrovljen splav, koji pred kamerama i novinarima uze izjavi da mu velika čast i da su svi pobedili. Preko razglasa pustiše “Marš na Drinu”, pa još jedared pustiše “Marš na Drinu”, litija sa sve vojnicima napusti pešački most, svi stadoše na put da se uslikaju za uspomenu i dugo sećanje…

Sa metalnog postamenta sa četiri nožice, sa plavi mikrofon, javi se voditeljka Marina, reče da bilo čestrdeset učesnika, među koje jedna dama, da svi pobedili, a da je do krsta prvi stigao Aleksandar, koji ima samo sedamnaest godina. Reče i da svi dobijaju prigodan poklon, da zahvaljuju svim učesnicima, da zahvaljuju Crkvenoj opštini, svetosavskoj omladini, vojsci, policiji, kao i “vama dragi sugrađani”, i uputi završni pozdrav, Bog se javi, i odgovori, Vaistinu se javi. Ozgo, sa betonske ploče, na kojoj bilo to ozvučenje, pustiše numeru Veseli se srpski rode do slobode, koja se nastavi u refren Oj Kosovo, Kosovo…